Вујовић укида минули рад државним службеницима

Све примедбе на рачун Нацрта закона о систему плата у јавном сектору пале су на душу министра финансија Душана Вујовића. Тако Вујовићу спочитавају да укида минули рад, смањује плате онима који оду на боловање и поручује лекарима да ако им се то не свиђа – „потраже другу државу”. Међутим, аутор овог прописа је министарка државне управе Кори Удовички.

Како се догодило да је министар финансија постао главни кривац за закон који није писао? Тако што је сам Вујовић предложио решење које је много ригорозније од оног које је Удовички скројила. Све је почело на бурној ванредној седници Социјално-економског савета одржаној прошлог петка. Вујовић је тада оценио да би Нацрт који је урадило Министарство државне управе и локалне самоуправе „пробио тврда буџетска ограничења”. Нацртом је предвиђено да се запосленом у јавном сектору који оде на боловање исплати 65 одсто просечне плате. Вујовић је, међутим, предложио да се 65 одсто рачуна само на основну плату без додатака. Дакле, без минулог рада, прековременог, ноћног рада, регреса...

„Они који одлазе на годишњи одмор, добиће основну плату. Не могу да добијају дежурства, јер тај фонд за дежурства мора да остане неокрњен да би други могли да наставе да раде”, објашњавао је министар финансија гостујући на РТС-у.

„Политика” је истраживала каква је међународна пракса? Како се боловање обрачунава у другим земљама? Ни из Министарства државне управе и локалне самоуправе, али ни из Министарства финансија нисмо могли да добијемо никакве податке о упоредној пракси. Судећи, међутим, према подацима Међународне асоцијације за социјалну сигурност (ИССА), боловање се у земљама региона, ипак рачуна на просечну, а не на основну зараду како то предлаже министар Вујовић. Проценти исплате су различити и варирају од 50 до 80 одсто просечне плате. У неким земљама (Мађарска и Бугарска) боловање се рачуна чак на бруто плату. Дакле са порезима и доприносима. Питање је, међутим, шта све улази у обрачун просечне плате? Минули рад, на пример, постоји у свега неколико земља (Србија, Хрватска и Словенија).

„Просечна плата је нешто што се тражи, али мислим да би то угрозило буџет. Ми се залажемо за то да ове плате, боловања и годишњи одмори буду исти као у претходној години”, објашњавао је Вујовић.

Представници синдиката оптужили су министра финансија да укида минули рад. Он је предложио да минули рад уђе у основицу, а не да (као до сада) буде додатак на плату. Вујовић је касније негирао да ће минули рад бити укинут.

„Прелазак на нову матрицу плата валоризоваће комплетан историјски остварен минули рад. Друго, у будућности ће се минули рад валоризовати у оквирима буџетских могућности”, рекао је Вујовић.

Међутим, Бранислав Чанак лидер синдиката „Независност” каже да је најпрецизнија формулација да ће Вујовићевим предлогом минули рад бити „замрзнут”.

– Све што је остварено до 2016. године биће признато. Али се неће, као што је то био случај до сада, додавати по 0,4 одсто на сваку наредну годину радног стажа. То де факто значи укидање минулог рада – објашњава Чанак.

Треба подсетити да је последњим изменама Закона о раду минули рад смањен, јер се сада исплаћује само за стаж код последњег послодавца.

Економиста Љубодраг Савић, који за себе каже да је левичар по опредељењу, каже да је држава овим показала да су јој на првом месту власници капитала, па тек онда радници.

– Ја претпостављам да је министар финансија хтео да каже да то државу много кошта. Као да је држава пала с Марса. Она је ту због грађана, а не обрнуто. Држава треба да покаже минимум солидарности. Не може цео терет реформи да падне на грађане и пензионере, а да јавна предузећа остану нетакнута. И да за њих не важи Закон о систему плата у јавном сектору – каже Савић.

На питање зашто су јавна предузећа искључена из овог закона, Вујовић је објаснио да ће њихово пословање регулисати други пропис. И министарка Кори Удовички је неколико пута објашњавала да се пословање привредних друштава не може уређивати истим законом, као и цео јавни сектор. Међутим, министарка Зорана Михајловић својевремено је јавно изразила незадовољство зашто су јавна предузећа искључена из овог прописа.

-----------------------------------------

Сви Вујовићеви гафови

Министар финансија Душан Вујовић неколико пута није знао да се „уједе за језик” и наилазио је на оштру осуду јавности због својих изјава. Како показују скупштински транскрипти, Вујовић је 24. октобра 2014. године дословце рекао:

„Добијао сам питање – зашто ће пензионер са 50.000 имати веће смањење од запосленог у јавном сектору са 50.000? Сем ове логике дистрибуције пензија и плата, постоји један битан елемент разлике у трошковима. Знам то. Код мојих родитеља је била таква ситуација и код свих је таква ситуација. Они који раде имају веће трошкове од оних који су у пензији. Сама чињеница да неко ради, да долази на посао, да мора да купује одело за посао и све остало повећава трошкове тих људи, а разлика је минимална”, рекао је Вујовић.

Такође, крајем јула прошле године две службенице Поште на Дедињу су, према писању „Блица”, добиле премештај, јер нису препознале министра финансија. Директор Поште Милан Кркобабић касније је демантовао да је то био разлог њихове „прекоманде”.

Такође, почетком марта прошле године у интервјуу „Политици” на питање зашто су грађани од ММФ-а, а не од Владе Србије чули да ће струја поскупети,  министар Вујовић је одговорио да се о „томе прича већ дуже време, али нисмо желели да људе оптерећујемо пре објаве”.

Крајем новембра 2014. године министар је новинару који је на конференцији у Влади Србије инсистирао да добије одговор на питање колико запослених ће у јавном сектору добити отказ одговорио „да не би било лоше да прелиста економске уџбенике”.