Vujović ukida minuli rad državnim službenicima

Sve primedbe na račun Nacrta zakona o sistemu plata u javnom sektoru pale su na dušu ministra finansija Dušana Vujovića. Tako Vujoviću spočitavaju da ukida minuli rad, smanjuje plate onima koji odu na bolovanje i poručuje lekarima da ako im se to ne sviđa – „potraže drugu državu”. Međutim, autor ovog propisa je ministarka državne uprave Kori Udovički.

Kako se dogodilo da je ministar finansija postao glavni krivac za zakon koji nije pisao? Tako što je sam Vujović predložio rešenje koje je mnogo rigoroznije od onog koje je Udovički skrojila. Sve je počelo na burnoj vanrednoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta održanoj prošlog petka. Vujović je tada ocenio da bi Nacrt koji je uradilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave „probio tvrda budžetska ograničenja”. Nacrtom je predviđeno da se zaposlenom u javnom sektoru koji ode na bolovanje isplati 65 odsto prosečne plate. Vujović je, međutim, predložio da se 65 odsto računa samo na osnovnu platu bez dodataka. Dakle, bez minulog rada, prekovremenog, noćnog rada, regresa...

„Oni koji odlaze na godišnji odmor, dobiće osnovnu platu. Ne mogu da dobijaju dežurstva, jer taj fond za dežurstva mora da ostane neokrnjen da bi drugi mogli da nastave da rade”, objašnjavao je ministar finansija gostujući na RTS-u.

„Politika” je istraživala kakva je međunarodna praksa? Kako se bolovanje obračunava u drugim zemljama? Ni iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ali ni iz Ministarstva finansija nismo mogli da dobijemo nikakve podatke o uporednoj praksi. Sudeći, međutim, prema podacima Međunarodne asocijacije za socijalnu sigurnost (ISSA), bolovanje se u zemljama regiona, ipak računa na prosečnu, a ne na osnovnu zaradu kako to predlaže ministar Vujović. Procenti isplate su različiti i variraju od 50 do 80 odsto prosečne plate. U nekim zemljama (Mađarska i Bugarska) bolovanje se računa čak na bruto platu. Dakle sa porezima i doprinosima. Pitanje je, međutim, šta sve ulazi u obračun prosečne plate? Minuli rad, na primer, postoji u svega nekoliko zemlja (Srbija, Hrvatska i Slovenija).

„Prosečna plata je nešto što se traži, ali mislim da bi to ugrozilo budžet. Mi se zalažemo za to da ove plate, bolovanja i godišnji odmori budu isti kao u prethodnoj godini”, objašnjavao je Vujović.

Predstavnici sindikata optužili su ministra finansija da ukida minuli rad. On je predložio da minuli rad uđe u osnovicu, a ne da (kao do sada) bude dodatak na platu. Vujović je kasnije negirao da će minuli rad biti ukinut.

„Prelazak na novu matricu plata valorizovaće kompletan istorijski ostvaren minuli rad. Drugo, u budućnosti će se minuli rad valorizovati u okvirima budžetskih mogućnosti”, rekao je Vujović.

Međutim, Branislav Čanak lider sindikata „Nezavisnost” kaže da je najpreciznija formulacija da će Vujovićevim predlogom minuli rad biti „zamrznut”.

– Sve što je ostvareno do 2016. godine biće priznato. Ali se neće, kao što je to bio slučaj do sada, dodavati po 0,4 odsto na svaku narednu godinu radnog staža. To de fakto znači ukidanje minulog rada – objašnjava Čanak.

Treba podsetiti da je poslednjim izmenama Zakona o radu minuli rad smanjen, jer se sada isplaćuje samo za staž kod poslednjeg poslodavca.

Ekonomista Ljubodrag Savić, koji za sebe kaže da je levičar po opredeljenju, kaže da je država ovim pokazala da su joj na prvom mestu vlasnici kapitala, pa tek onda radnici.

– Ja pretpostavljam da je ministar finansija hteo da kaže da to državu mnogo košta. Kao da je država pala s Marsa. Ona je tu zbog građana, a ne obrnuto. Država treba da pokaže minimum solidarnosti. Ne može ceo teret reformi da padne na građane i penzionere, a da javna preduzeća ostanu netaknuta. I da za njih ne važi Zakon o sistemu plata u javnom sektoru – kaže Savić.

Na pitanje zašto su javna preduzeća isključena iz ovog zakona, Vujović je objasnio da će njihovo poslovanje regulisati drugi propis. I ministarka Kori Udovički je nekoliko puta objašnjavala da se poslovanje privrednih društava ne može uređivati istim zakonom, kao i ceo javni sektor. Međutim, ministarka Zorana Mihajlović svojevremeno je javno izrazila nezadovoljstvo zašto su javna preduzeća isključena iz ovog propisa.

-----------------------------------------

Svi Vujovićevi gafovi

Ministar finansija Dušan Vujović nekoliko puta nije znao da se „ujede za jezik” i nailazio je na oštru osudu javnosti zbog svojih izjava. Kako pokazuju skupštinski transkripti, Vujović je 24. oktobra 2014. godine doslovce rekao:

„Dobijao sam pitanje – zašto će penzioner sa 50.000 imati veće smanjenje od zaposlenog u javnom sektoru sa 50.000? Sem ove logike distribucije penzija i plata, postoji jedan bitan element razlike u troškovima. Znam to. Kod mojih roditelja je bila takva situacija i kod svih je takva situacija. Oni koji rade imaju veće troškove od onih koji su u penziji. Sama činjenica da neko radi, da dolazi na posao, da mora da kupuje odelo za posao i sve ostalo povećava troškove tih ljudi, a razlika je minimalna”, rekao je Vujović.

Takođe, krajem jula prošle godine dve službenice Pošte na Dedinju su, prema pisanju „Blica”, dobile premeštaj, jer nisu prepoznale ministra finansija. Direktor Pošte Milan Krkobabić kasnije je demantovao da je to bio razlog njihove „prekomande”.

Takođe, početkom marta prošle godine u intervjuu „Politici” na pitanje zašto su građani od MMF-a, a ne od Vlade Srbije čuli da će struja poskupeti,  ministar Vujović je odgovorio da se o „tome priča već duže vreme, ali nismo želeli da ljude opterećujemo pre objave”.

Krajem novembra 2014. godine ministar je novinaru koji je na konferenciji u Vladi Srbije insistirao da dobije odgovor na pitanje koliko zaposlenih će u javnom sektoru dobiti otkaz odgovorio „da ne bi bilo loše da prelista ekonomske udžbenike”.