Основна плата против просечне зараде

Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички и министар финансија Душан Вујовић још нису постигли договор о томе како ће изгледати нацрт закона о систему плата у јавном сектору. То значи да је за државне службенике још непознаница да ли ће се као основица за обрачунавање боловања узимати основна зарада, као што предлаже министар Вујовић, или просечна плата, која укључује и додатке попут минулог рада, регреса, ноћног и прековременог рада, што предлаже министарка Кори Удовички.

Гордана Матковић, бивша министарка за рад и социјалну политику, каже да би принципијелно било најправедније решење да се као репер узму доприноси.

– Ако се здравствено осигурање плаћа на просечну зараду, онда је логично и да се просечна зарада узима као основица за обрачун накнаде за боловање – објашњава Матковићева.

У члану 115 Закона о раду наведено је да запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана, и то најмање у висини 65 одсто просечне зараде у претходних 12 месеци.

Према речима Наде Новаковић, научне сараднице Института друштвених наука, овај пропис је само један у низу којим се погоршавају услови рада.

– Најављеним Законом о систему плата у јавним службама  неоправдано се укидају и решења која постоје у Закону о раду. Међу њима се најчешће помињу накнаде за боловање, годишњи одмор и слободне дане. Законом о раду они су већ међу најрестриктивнијима у свету и у корист су послодаваца. Смањене су накнаде за минули рад са 0,5 на 0,4 одсто по години стажа. На то је уследио удар на права радника са стажом оствареним код два и више послодаваца. Потезом пера и усвајањем закона многи радници су изгубили од 10 до 15 одсто зараде, јер се признаје само стаж код последњег послодавца – објашњава Новаковићева.

Министар Вујовић предложио је да минули рад сада уђе у основицу за обрачун. Представници синдиката то су схватили као укидање минулог рада. Вујовић је то демантовао.

– Прелазак на нову матрицу плата ће валоризовати комплетан историјски остварен минули рад. Друго, у будућности ће се минули рад валоризовати у оквирима буџетских могућности – рекао је Вујовић за РТС.

Међутим, Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, каже да то заправо значи укидање минулог рада јер онај ко се запосли ове године неће остварити право на минули рад.

Нада Новаковић из Института друштвених наука појашњава да је у свету пракса да се колективним уговорима и другим законима могу усвојити и повољнија решења од оних у системским законима, а такав је Закон о раду.

– У Србији се као ново и реформско решење намеће практично укидање права на плаћено одсуство за време болести, коришћења годишњег одмора и слободних дана. Посебно је занимљиво да се плаћање минулог рада помиње као реликт прошлости. То није остатак самоуправљања и његове идеологије. Минули рад у основи значи да је радник плаћен за своје стечено радно искуство. То није идеолошко питање, већ право сваког појединца да му се вреднује знање и искуство које је стекао током радне каријере. И то уопште није наш изум. Он се тако код нас зове, али се у другим и развијеним капиталистичким друштвима другачије назива и обрачунава – тврди Новаковићева.

Она додаје да ће коначна последица усвајања предложених решења бити мање зараде јавних службеника, реално смањење за време боловања и годишњег одмора и укидање права на слободне дане, на регрес, топли оброк и превоз до посла.

– Поменути закон о платама службеника у јавном сектору садржински и процедурално крши многе међународне конвенције и стандарде у уређивању радних односа. Најпре, крши већ усвојени Закон о раду, у којем су већ поништена нека од основних уставом гарантованих права радника – закључује наша саговорница.