Osnovna plata protiv prosečne zarade

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički i ministar finansija Dušan Vujović još nisu postigli dogovor o tome kako će izgledati nacrt zakona o sistemu plata u javnom sektoru. To znači da je za državne službenike još nepoznanica da li će se kao osnovica za obračunavanje bolovanja uzimati osnovna zarada, kao što predlaže ministar Vujović, ili prosečna plata, koja uključuje i dodatke poput minulog rada, regresa, noćnog i prekovremenog rada, što predlaže ministarka Kori Udovički.

Gordana Matković, bivša ministarka za rad i socijalnu politiku, kaže da bi principijelno bilo najpravednije rešenje da se kao reper uzmu doprinosi.

– Ako se zdravstveno osiguranje plaća na prosečnu zaradu, onda je logično i da se prosečna zarada uzima kao osnovica za obračun naknade za bolovanje – objašnjava Matkovićeva.

U članu 115 Zakona o radu navedeno je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci.

Prema rečima Nade Novaković, naučne saradnice Instituta društvenih nauka, ovaj propis je samo jedan u nizu kojim se pogoršavaju uslovi rada.

– Najavljenim Zakonom o sistemu plata u javnim službama  neopravdano se ukidaju i rešenja koja postoje u Zakonu o radu. Među njima se najčešće pominju naknade za bolovanje, godišnji odmor i slobodne dane. Zakonom o radu oni su već među najrestriktivnijima u svetu i u korist su poslodavaca. Smanjene su naknade za minuli rad sa 0,5 na 0,4 odsto po godini staža. Na to je usledio udar na prava radnika sa stažom ostvarenim kod dva i više poslodavaca. Potezom pera i usvajanjem zakona mnogi radnici su izgubili od 10 do 15 odsto zarade, jer se priznaje samo staž kod poslednjeg poslodavca – objašnjava Novakovićeva.

Ministar Vujović predložio je da minuli rad sada uđe u osnovicu za obračun. Predstavnici sindikata to su shvatili kao ukidanje minulog rada. Vujović je to demantovao.

– Prelazak na novu matricu plata će valorizovati kompletan istorijski ostvaren minuli rad. Drugo, u budućnosti će se minuli rad valorizovati u okvirima budžetskih mogućnosti – rekao je Vujović za RTS.

Međutim, Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da to zapravo znači ukidanje minulog rada jer onaj ko se zaposli ove godine neće ostvariti pravo na minuli rad.

Nada Novaković iz Instituta društvenih nauka pojašnjava da je u svetu praksa da se kolektivnim ugovorima i drugim zakonima mogu usvojiti i povoljnija rešenja od onih u sistemskim zakonima, a takav je Zakon o radu.

– U Srbiji se kao novo i reformsko rešenje nameće praktično ukidanje prava na plaćeno odsustvo za vreme bolesti, korišćenja godišnjeg odmora i slobodnih dana. Posebno je zanimljivo da se plaćanje minulog rada pominje kao relikt prošlosti. To nije ostatak samoupravljanja i njegove ideologije. Minuli rad u osnovi znači da je radnik plaćen za svoje stečeno radno iskustvo. To nije ideološko pitanje, već pravo svakog pojedinca da mu se vrednuje znanje i iskustvo koje je stekao tokom radne karijere. I to uopšte nije naš izum. On se tako kod nas zove, ali se u drugim i razvijenim kapitalističkim društvima drugačije naziva i obračunava – tvrdi Novakovićeva.

Ona dodaje da će konačna posledica usvajanja predloženih rešenja biti manje zarade javnih službenika, realno smanjenje za vreme bolovanja i godišnjeg odmora i ukidanje prava na slobodne dane, na regres, topli obrok i prevoz do posla.

– Pomenuti zakon o platama službenika u javnom sektoru sadržinski i proceduralno krši mnoge međunarodne konvencije i standarde u uređivanju radnih odnosa. Najpre, krši već usvojeni Zakon o radu, u kojem su već poništena neka od osnovnih ustavom garantovanih prava radnika – zaključuje naša sagovornica.