НОВИНАРИ О НОВИНАРИМА

Наиђу дани када новинари постану сами себи тема. Најчешће, онда када бране себе или професију. Или и једно и друго, истовремено.
Угрожавају их интересне групе, власт и моћни појединци. Облици притисака су веома ширoки, тако рећи раскошни. Од најобичнијих претњи до убистава. У таквим случајевима, углавном, новинарска братија је сложна. Јер ако је неком од колега угрожена слобода – а ћути се – већ сутра притисак се може проширити на остале.

Тако су, на пример, пре неки дан новинари стали уз Стефана Цветковића, главног и одговорног уредника Независне радио-телевизије ТНТ из Беле Цркве, којем су "непознате особе" претиле смрћу јер објављује прилоге о извесним "криминалним радњама" у овом месту. Однекуд, јавио се и Г 17 плус који је те претње "најоштрије осудио".

Све је то лепо, али потрошачима наших свеколиких гласила, преко главе су се попела казивања о "нерасветљеним убиствима" новинара Славка Ћурувије и Милана Пантића, покушају убиства новинара Дејана Анастасијевића, непознанице у вези са Дадом Вујасиновић, итд – јер разоткривања нема.

А однекуд, многи основано слуте да ОКТЗ (Они Који Треба да Знају), знају ко су починиоци. Само што своје знање не желе са нама да поделе. Зашто? Многи који слуте претходно, слуте и разлоге, али слутње нису докази.

Када је реч о угрожености новинара, елем, нема нарочитог супротстављања унутар цеха. Отуда су се наша два удружења нашла на истој позицији када је требало стати иза Радета Станића, главног уредника "Европе". Мада помни читаоци све о томе знају, за оне друге ваља напоменути да је реч о смењивању, односно отпуштању реченог уредника због текста који није написао, већ објавио (написала га новинарка "Курира" под другим именом) а због две реченице које гласе: "Иако је фокус бачен на лидера ЛДП, "Европини" извори тврде да би главна тема могао да буде Владимир Беба Поповић. Извор близак тужилаштву каже да се од Терзића очекује да потврди речи које је Михајловић изрекао и означи Поповића као човека који је у то време вукао конце и формирао паралелну власт с подземљем и утицао на пуштање ’земунаца’".

Није неважно подсетити да смењени, односно отпуштени Станић тврди да је све то узроковала Биљана Ковачевић-Вучо, вођа невладине организације ЈУКОМ и адвокаткиња која на суду брани Владимира Бебу Поповића који је управо поменут. И то тако што је телефонирала Цептеру (оном што прави шерпе) иначе власнику и "Европе" (обавезно ставити наводнике) да је незадовољна, а тај наредио директору који се зове Љуба Латиновић да овога отера. Латиновић, међутим, то пориче и тврди да ,, ...Филип Цептер није никада упознао Биљану Ковачевић-Вучо, нити је било када разговарао са њом. То исто важи и за мене".

Па је и испало да Станић није добро радио и да би био отпуштен и без ове фрке, него се поклопило.

Све у свему: велико замешатељство које у бити то није.

Све је једноставно.

Али, замршеност дозвољава многа прикривања: не треба занемарити ко је власник чега, и од чега живе тзв. невлaдине организацијe итд.

Све се зна, али је тешко доказати. А с друге стране – "све се зна" – води у владавину трача. Па ти види шта ти ваља чинити.

Сада, у овом саставу, долазе на ред сукоби унутар еснафа, где се супротстављају новинар новинару, лист (часопис) листу, где свако (већина) свакога блати или подучава...

Један од таквих сукоба догодио се пре неки дан кад је главни уредник "Статуса" (часописа који је врло скуп, "скупима" упућен), по имену Синиша Лекић, наружио водитељку телевизијске емисије "Утисак недеље" Ољу Бећковић, умногоме и поводом њеног физичког изгледа.

То је први јавно приметио Велимир Ћургуc Казимир – личност којој је тешко ухватити шта је име а шта презиме, потписан као члан НУНС-а, а много је значајнији, само што неће да се хвали – а онда се свако гласило према томе одредило како (гласилу) приличи. Како приличи гласилу, власницима, утицајним групама и тако то.

У НИН-у сам прочитао реченицу Боре Ђорђевића, музичара и песника:

"Кад су новинари нападнути, па и убијени, то је страшно, али кад угрожени новинар угрози обичног човека, читаоца, онда нема угрожених читалаца."

Е па ту је, верујем, кључ.