Промашаји аграрне стратегије

Укупна бруто вредност пољопривредне производње у 2015. години била је 4,63 милијарде долара, што је за 7,3 одсто мање од оне у 2014. години. Истовремено, нето остварена вредност пољопривредне производње у висини од 4,09 милијарди долара мања је за 5,6 одсто у односу на 2014. годину. Влада Србије је у јулу 2014. усвојила Стратегију пољопривреде и руралног развоја, која ће важити наредних 10 година. Према тој стратегији удео пољопривреде у БДП привреде треба да се повећа до краја овог периода за 15 до 20 одсто. Међутим, да би удео пољопривреде порастао на 15 одсто, то значи да пољопривреда до 2023. године треба да се развија по просечној стопи од 6,1 годишње. У другој, бољој варијанти, пише да би пољопривреда остварила раст удела у БДП од 20 одсто, требало би да се развија по стопи од 9,2 одсто годишње. Међутим, већ у првој години примене Стратегије, 2015, уместо планираног раста, пољопривреда Србије, према званичним подацима Републичког завода за статистику, бележи пад од 7,3 одсто!

Када је усвојена Стратегија, саопштено је да су циљеви тог документа унапређење и модернизација пољопривредне производње, побољшање квалитета живота у руралном подручјима, одрживо управљање ресурсима и заштита животне средине.

Овакви резултати српског аграра показују да је упозорење ексминистра пољопривреде Југославије др Ковиљка Ловра, током јавне расправе о донетој Стратегији, било оправдано. Он је тада истакао да аутори Стратегије (њих око 200) користе нетачне податке, па су зато очекиване пројекције развоја пољопривреде потпуно нелогичне и бесмислене. Јер, према његовим оценама, изведене пројекције показују да ће се пољопривреда развијати сасвим супротно од развојних законитости. Између осталог, он је тада истакао: „Оно што аутори Стратегије пројектују још ниједна држава није успела да оствари. Штавише, за нашу привреду би било поразно да се остваре.“

Аутори су пројектовали и раст бруто инвестиција у пољопривреди од 10 до 15 одсто годишње у номиналном износу. То је нереално ако се зна да пољопривреда у Србији представља неатрактивну делатност за стране директне инвестиције. Оне су у укупним СДИ у Србији од 2004. до 2011. године учествовале са 0,7 до 1,6 одсто!

Дакле, оно што је планирано и остварено већ у првој години указује на нелогичност и неоснованост Стратегије. То се показало и у – пракси, уместо раста производње у аграру Србија, има пад!

Наиме, укупна вредност остварене биљне производње у 2015. години била је 2,98 милијарди долара, што је пад од око 11 одсто у односу на 2014, са учешћем од 64,3 процента у оствареној бруто вредности пољопривредне производње. Истовремено, вредност сточарске производње у Србији процењена је на прошлогодишњем нивоу у вредности од 1,65 милијарди долара и има учешће од 35,7 одсто у оствареној вредности пољопривредне производње.

У годинама које долазе, са великим изазовом суочаваће се и произвођачи и прерађивачи шећерне репе због губитка тржишта ЕУ, на коме Србија има преференцијалну квоту за извоз од око 182.000 тона. То ће знатно смањити сетвене површине које су последњих година достизале и 70.000 хектара (само у прошлој години то је било свега 42.000 хектара), као и прерађивачке капацитете, због ограничене конкурентности на међународном берзанском тржишту где су цене подложне осцилацијама, као и због рентабилније прераде шећерне трске у односу на шећерну репу.

Према ономе што су стручњаци планирали у Стратегији, одмах се видело да је то био само декларативни циљ, али у пракси неостварив. То се показало у првој години њене (не) реализације.

Новинар-истраживач и аналитичар