Амерички популизам

Председнички избори у Америци, који су заправо захваљујући прелиминарним унутарстраначким надметањима већ увелико у току, по свој прилици биће занимљиви у сваком погледу. Ко год од троје реалних кандидата постане председник, биће веома необичан за америчку традицију политике. У игри су једна жена, један човек старији од седамдесет година и један тамнопути кандидат.

Међутим, осим карактеристика кандидата, ово надметање необичним чине и политичке и посебно економске околности. Америка, по свему судећи, улази у озбиљну рецесију која се већ неколико година најављује с обзиром на реалне економске параметре. Неизбежно подизање каматних стопа пресекло је бум у грађевинарству и станоградњи, тако да тржиште некретнина већ две године доживљава колапс. Милиони људи су остали без станова и кућа зато што више нису могли да отплаћују повећане камате. Велики број некретнина тако се одједном нашао на тржишту и учинио да цене станова и кућа знатно опадају. Но и поред тога куповина је стала због страха од високих камата и њиховог могућег повећања.

Недавни нагли пад акција великих компанија унео је додатну количину страха у иначе преплашено и доста збуњено америчко јавно мњење. Скок цена нафте на светском тржишту одражава се наравно и на скок цене горива као и на приметну инфлацију коју званичне статистике прикривају. Не треба заборавити да се овај раширени осећај несигурности и страха од тренутних економских кретања одвија у атмосфери пуне свести о томе да Ирак полако постаје нови Вијетнам и да никоме није јасно како и да ли ће се Америка уопште извући из блискоисточног котла.

Можда најбољи показатељ нових, за Америку невероватних тенденција је прави мали рат који су сенатори Клинтон и Обама водили поводом споразума НАФТА. Обамин штаб је на мноштво мејл адреса послао цитате у којима је Хилари Клинтон својевремено позитивно говорила о последицама овог споразума који је потписао и спроводио њен муж. Клинтонова је одговорила веома бруталним контранападом у коме је такође користила некадашње изјаве свог противника у којима се могу наслутити афирмативни ставови о истом споразуму.

Најважније је, међутим, да је труд оба кандидата усмерен ка ограђивању од НАФТА споразума, јер је очигледно преовлађујући став у јавном мњењу да се ради о нечем веома лошем за Америку. Читав догађај је избио у предвечерје избора у индустријском Охају који се традиционално сматрају кључним.

НАФТА споразум је споразум о слободној трговини између САД, Мексика и Канаде који је ступио на снагу 1. јануара. 1994. године. Промовисан је током протеклог периода као један од најважнијих момената у укупној глобалној политици ширења слободног тржишта и уклањања царинских баријера. Наравно, САД су као највећа економска сила предњачиле у отварању разних тржишта за своје компаније. Овај нови став према споразуму НАФТА (Обама експлицитно инсистира на томе да споразум треба преиспитати и прерадити) одражава незадовољство великог броја Американаца, а посебно радника, последицама примене уговора. Америком се раширио популистички став промовисан у документарцима Мајкла Мура да су им Мексиканци „појели” послове. Заиста, велики део индустријске производње је измештен из Америке у Мексико где је радна снага неупоредиво јефтинија. Према званичној статистици, у овој области је изгубљено чак 3.654.000 послова. Економисти су тврдили да ће одлив ових послова бити надокнађен повећањем запослења у сектору услуга. Међутим, с једне стране, и ти послови су почели да одлазе ван граница тражећи јефтинију радну снагу. С друге стране, појавио се нови притисак мексичке имиграције, који обични Американци виде као директну последицу споразума НАФТА. Милиони илегалних имиграната преплавили су Америку и знатно смањили наднице, што одговара послодавцима, али против чега се буне обични радници. Сенат је 2006. донео закон о подизању жичане ограде на граници са Мексиком. Исте године разматран је и предлог сенатора Мекејна и Кенедија да се илегалним имигрантима додели легалан боравак, али је брзо скинут након снажног противљења јавности. Сматра се да ће то Мекејну бити један од највећих проблема у кампањи.

Све у свему, веома је занимљиво посматрати како земљом која је читав свет терала да отвара границе, дувају ветрови примитивног популизма и протекционизма. Чак и најразвијенија и најбогатија привреда на свету не може да спречи да се њени грађани у тренуцима кризе понашају исто као и сви други људи на планети.

научни сарадник у Институту за европске студије