Ништа боље од зида

Технолошки најнапреднија безбедносна граница у историји Америке, мрежа сензора и радарских осматрачница, није се, како се са жаљењем констатује у Вашингтону, показала у најбољем светлу. Пилот пројекат на потезу од четрдесетак километара границе између Мексика и САД којим је, ради ефикаснијег заустављања илегалних имиграната, требало да се у будућности опаше „обећана земља“ наишао је на непремостиве препреке и тешкоће у пракси.

Муке са „Боингом”

За парче ове виртуелне ограде корпорација „Боинг“ добила је од Министарства за домовинску безбедност 20,6 милиона долара, да би се накнадно за промену софтвера додало још 60 милиона. Сада се испоставља да је због предвидивих али и „до сада непредвидивих проблема” довршетак изградње виртуалне мреже на кратком потезу око Јуме (Аризона) и Ел Пасоа (Тексас) одложен за крај 2011. уместо да она као пилот пројекат буде довршена до истека ове године.

Виртуална мрежа замишљена је као допуна физичкој огради на овом делу најпрометније границе на свету. Сада се, како пише „Вашингтон пост“, испоставља да ни овај зид, којим би се на потезу од око 400 километара препречио пешачки и возни пут илегалцима, неће бити изграђен на време. Не зна се чак ни цена овом будућем утврђењу, јер, како каже један од званичника из одељења за безбедност, нема још „података о терену, врсти материјала, ни цени земљишта“ на коме домовински браник треба да буде изграђен.

Што се виртуелне препреке тиче, независни извори потврђују да је, подстакнута захукталом дебатом о имиграцији прошле године, Бушова администрација притиснула „Боинг“ да постави недовољно испитану опрему на терен. Радници су буквално узели ове апарате високе технологије и, без икаквог прилагођавања, поставили их на осматрачке куле, откривају сада стручњаци који инсистирају на својој анонимности, јер им је забрањено да говоре.

Пасош за сопствено двориште

Дуж границе са Тексасом на стотине власника мањих фарми спречавају контролоре из Вашингтона да уђу на њихов посед, а камоли да почну са изградњом зида којим би део њиховог имања био пребачен у… Мексико. Пре два месеца, задужени за план изградње зида између две земље (Мексико је земља са највећом емиграцијом, док је САД земља са најбројнијом имиграцијом) послали су опомену на адресу 135 приватника, власника кућа и имања, који су одбили да приме на свој терен инспекторе и контролоре. Остављен им је рок од тридесет дана да се предомисле и пусте службенике да испитају терен као неопходни предуслов за почетак изградње зида.

Више од стотину грађана који су добили ово писмо нису одговорили на њега. Министарство домовинске безбедности покренуло је судске спорове против непослушних власника за „бојкот и одлагање“ зацртане политике Вашингтона. Поједина домаћинства у Аризони, Тексасу и Калифорнији већ су добила пресуду да своје имање привремено дају на увид државним службеницима. Међу оштећенима је и малена варош Игл Пас, око сто педесет километара југозападно од Сан Антонија, којој би се одузело око 200 јутара земље. Власти ове заједнице уложиће жалбу на пресуду.

Вести о судским споровима множе се дуж древних варошица начичканих на америчкој обали Рио Гранде. Многи од малих власника немају средстава да се туже са државом. Ипак, изградња физичког зида на овом делу границе одлаже се до даљњег. Виртуелни, како се показало, има већ исувише рупа.