Смрт бржа од закона

И поред свакодневних упозорења, апела, појачаних саобраћајних контрола, ионако црна хроника наших друмова постаје све црња, све трагичнија. Према подацима полиције, скоро сваког дана у Србији се догоди више од 100 саобраћајних несрећа и смртно страда у просеку пет до шест људи.
С правом су све учесталији апели јавности и саобраћајних стручњака да је куцнуо последњи час да се нешто радикално предузме.
Тренутно важећи Закон о безбедности саобраћаја на путевима одавно је оцењен као застарео и неприлагођен новонасталим условима све већег броја возила на путевима, све већег броја младих, неискусних возача, повећане недисциплине у саобраћају, све чешћим случајевима вожње под утицајем алкохола, па и опојних средстава.

Нови закон, који је скоро три године у припреми, ваљда би, после трагичног летњег биланса, најзад морао да се нађе и пред посланицима Скупштине Србије.

Најављују се знатно строже мере против прекршилаца, увођење казнених поена, одузимање возачке дозволе после одређеног броја прекршаја, измена система обуке возача, итд. Закон је, како кажу, прилагођен европским стандардима.

У многим земљама у Европи казне су за наше услове драконске. Предњаче у Скандинавији, где се прекорачење брзине плаћа у стотинама, па и хиљадама евра и то се без разлике односи на све, од обичног човека, до министра полиције. Гледања кроз прсте – нема.

Онај ко својом непажњом или бахатошћу изазове несрећу у којој има и повређених, доживотно ће плаћати ренту оштећенима...

Има још много примера који су далеко од наше праксе, али су веома поучни. У послове безбедности укључени су сви учесници у саобраћају, од полиције, осигуравајућих организација, до возача. У Немачкој, на пример, сваки возач има обавезу да пријави првом полицајцу недисциплинованог "колегу" и овај неће проћи некажњен...

Велика пажња посвећена је обуци будућих возача. И овде је пример Немачке поучан: после завршене обуке у градској вожњи, посебно се учи вожња на локалним путевима и аутопуту. На нашим друмовима највише страдају млади возачи, неискусни, који су обучавани у градским условима и нису вични приликама које владају на отвореном путу.

Нови закон мора да уведе ред и у области саобраћајне сигнализације и да повећа одговорност путара. Одредница о "вожњи неприлагођеној условима пута", не би требало да нађе место у новом закону, јер се иза ње може сакрити нечија евидентна одговорност, као што је лоше обележен пут, рупа на коловозу, итд.

Изузетан значај у развијеним земљама посвећује се техничкој исправности возила. Код нас се некад за боцу вињака могао регистровати свакакав крш. Какво је стање данас? Ако је судити по ономе што виђамо на нашим улицама, изгледа да се није много тога променило. Организације за техничке прегледе би морале да постану предмет веће пажње законодавца и полицијске контроле. Много је, дакле, карика у овом ланцу безбедности и све су од подједнаке важности.

А док нови прописи не ступе на снагу, смрт ће и даље косити на путевима. Она не чека закон.