У браку пуних 75 година

Ниш – Прелепа троспратна породична кућа у Нишу, у Улици Дурлан број 25, дом је велике среће, радости и љубави. У њој су често на окупу представници чак пет генерација породице Бранковић – малишана од тек неколико месеци, до изузетно крепких, чилих и расположених старина Живане и Бошка. Бака Живка, како је зову сви у породици, и дека Боне, обележили су и ових дана вероватно српски, а можда и рекорд на ширим просторима –75 година брака.

– Рођен сам 1.августа 1915, а моја Живка 7.септембра 1916. Живели смо у селу Плужине, у општини Сврљиг. У зиму 1933.године, код мојих родитеља дошли су пријатељи и рекли да имају девојку за мене. Истога дана смо се срели Живка и ја, а наши родитељи договорили свадбу. Пре тога, видео сам је само једном, док је преко лета чувала живину, а ја хтео кришом да јој узмем једно јаје од ћурке, али приметила ме је и ја сам одустао. Ипак, судбина нас је спојила – испричао је за „Политику” Бошко Бранковић.

Пред Други светски рат и током њега Живана и Бошко добили су троје деце, каже нам бака Живка:

– Родила нам се 1935. кћи Дамњанка, две године касније Слободанка и 1943. син Ратомир. Сви су и данас живи, имају своје породице. Дамњанка је настањена у Сврљигу, Слободанка у Нишу, близу нас, а Рајко са нама, односно ми са његовом породицом. Осим троје деце имамо седморо унучади, четрнаесторо праунучади и четворо чукунунучади. Редовно нас је у овој кући дванаесторо – деда и ја, син Рајко и снаха Слободанка, њихови синови, снахе и унучад. Прошлог лета били смо сви на окупу, од најмлађих до нас најстаријих, укупно 30 душа.

Деда Боне је пензионер. Радио је од почетка 1943. када се са породицом доселио у Ниш, до краја 1981.године, у Пошти и Телефонкаблу на инсталирању телефонских водова.

– Радило се ударнички. Ја сам из села пошао само са завршеном основном школом, учио сам радећи, стекао искуство и важио за доброг мајстора, касније надзорника радова и пословођу. У пензију сам отишао са 39 година радног стажа, без дана боловања – поносно вели дека Боне и показује похвале, признања и награде.

– Ја сам била задужена да подижем децу, док је Бошко био дуго на терену, широм Србије. За 75 година брака никада се нисмо посвађали и замерили. Било је тешких периода, али знали смо да сложно пребродимо тешкоће. То је и рецепт за срећу: разумевање, пре свега и, наравно, толеранција – са осмехом, дотераном фризуром и педантна, објашњава бака Живана, а на наше питање знају ли рецепт за дуг живот, као из топа одговара дека Бошко:

– Јутром, обавезно, без обзира на то какво је време, умивање до појаса хладном водом, умерено јело, пуно радних активности и мед. Пчеле и пчелињаци су моја велика љубав. Дуго већ памтим шта су ми стари, док сам био дете, рекли: ко се медом служи, живот му је дужи.

Председник нишке градске општине Медијана Драгослав Ћирковић и начелница управе Оливера Премовић организовали су недавно дружење са брачним паровима са 50 и више година заједничког живота и даровали их. За „дијамантску свадбу”, праву реткост у свету, Живана и Бошко Бранковић добили су и посебан поклон – ТВ пријемник.

Бистрог ума, неисцрпне и ведре приче, устаје деда Боне „на ноге лагане” и прати нас до капије. На растанку, поручује читаоцима „Политике”:

–Живите сложно, волите се, поштујте и чувајте... И, наравно, видимо се за мој стоти рођендан.