Тамни вилајет Меркелове

Франкфурт, Хајделберг – Баш као што је цар који у народној причи „Тамни вилајет” долази с војском на крај света у и тамном вилајету пред дилемом да ли да узме ситно камење по којем хода, тако је и немачке канцеларка Ангела Меркел пред другу посету Анкари у последња три месеца била пред сличном дилемом. Ако оде Ердогану на ноге, кајаће се, ако не оде, кајаће се. Међутим, ова научница по образовању, која је као политичарка изузетно обазрива, проценила је да је, упркос томе што ће бити изложена критикама, дугорочно паметније да отпутује у Анкару на у последња три месеца други сусрет са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, а четврти са премијером Ахметом Давутоглуом.

Како истиче у анализи један од уредника портала политичког магазина „Шпигл”, Филип Витрок, разлог за учесталост посета је то што је Меркеловој потребна Турска, као најважнија транзитна земља за избеглице на путу ка ЕУ и као најважнији партнер за решавање избегличке кризе.

Пре неколико недеља ЕУ и Турска су усагласили акциони план који би требало да у највећој мери елиминише кретање избеглица ка ЕУ тако што ће Турска од ЕУ добити три милијарде евра под условом да помогне ЕУ у заштити њених граница. Међутим, Турска је засад мало тога урадила да се зауставе бродови и чамци који преко Егејског мора кријумчаре избеглице до грчког тла. Да ствар буде гора, у тренутку када је Меркелова јуче стигла у Анкару стигла је и вест да се најмање 33 мигранта утопило у Егејском мору у покушају да из Турске пређу у Грчку.

Штавише, дипломатски покушај Меркелове у „тамном вилајету” отежала је и чињеница да је, због руског бомбардовања и успешне офанзиве сиријске војске на делу територије Сирије ка Турској, Анкара наредила затварање турско-сиријске границе. Због тога се, према извештајима са терена, између 35.000 и 50.000 избеглица налази на граници у безуспешном покушају да се преласком у Турску спасу ратних сукоба.

Пред долазак у Анкару, Меркелова се у Стразбуру састала са француским председником Франсоа Оландом и председником Европског парламента Мартином Шулцом. Али, њени покушаји да све учини да до самита ЕУ 18. и 19. фебруара дође до конкретних помака у сарадњи са Турском како би у Бриселу дошло и до заједничко европског решења за избегличку кризу нису наишли на одобравање опозиције у Немачкој.

„Морамо да будемо опрезни да Немачка не буде све јаче уцењена од режима који са нашим вредностима нема ништа заједничко и који дели одговорност за целокупну катастрофу”, рекла је за регионални јавни сервис СВР Сара Вагенкнехр, шефица одборничке групе Левице у Бундестагу, коментаришући канцеларкину посету Турској.

Истичући турски сукоб са Курдима, она је описала Турску као „партнера који је део проблема а не део решења”, додајући да је много боље од „бацања новца у раље” Ердогановој влади то да се тим новцем боље опреми агенција Уједињених нација за избеглице.

И њена колегиница из опозиционих Зелених Катрин Геринг-Екарт упозорава да Меркелова не би требало да Турској даје велике уступке.

„Нема попуста када су у питању људска права”, рекла је она за први канал немачког јавног сервиса АРД, истичући да Меркелова мора у разговорима да истакне питање Курда и слободе штампе.

Александер Граф Ламбсдорф, посланик Европског парламента из редова немачких либерала којима расте популарност те ће се највероватније следеће године вратити у клупе Бундестага, сматра да канцеларкина посета Анкари неће бити озбиљан допринос решавању избегличке кризе.

„Поновне посете Турској нису замена за то да немачка савезна влада и даље нема сопствену организовану избегличку политику”, рекао је Ламбсдорф за немачки радио. „Појединачна препуцавања (унутар владајуће коалиције) у Берлину и пут у Турску неће ништа променити.”

Дописник АРД из Истанбула Оливер Мазер Рит истиче да је ситуација парадоксална.

„С једне стране, ЕУ позива Турску да пусти избеглице да уђу (из Сирије) у земљу, а са друге стране многе чланице ЕУ не желе да избеглице наставе пут даље”, каже он и додаје да претпоставља да ће турски званичници на састанку са Меркеловом тражити да се сума од три милијарде евра помоћи ЕУ повећа ако се жели да Турска и даље прима избеглице.

Дневни лист „Велт” незванично открива да је Анкара већ дала назнаке Берлину и Бриселу да очекује пет милијарди евра.

„Анкара сада жели да добије пет милијарди евра, али ми смо спремни да дамо само обећане три милијарде”, рекао је за „Велт” један неименовани високи званичник ЕУ, додајући да би тај новац Анкара требало да утроши на побољшање животних услова за два и по милиона избеглица на њеној територији.

Осим тога, како „Велт” сазнаје, турску владу мучи и начин на који ЕУ жели да уплати обећани новац.

„Влади Турске је тешко да прихвати чињеницу да ће милијарде помоћи за избеглице бити дате постепено и након што ЕУ спроведе ригорозну процену потреба”, кажу у дипломатским круговима у Бриселу, додајући да ЕУ жели да новац оде на конкретне пројекте, као што је изградња школа, али и да при томе стриктно контролише плаћања „како новац не би отишао у тамне канале турске грађевинске индустрије па да онда само део стигне до избеглица”.

Због свега тога, тешка дипломатска мисија Меркелове у Анкари, пуна дилема, чини се још тежа него што је била царева дилема у „Тамном вилајету”.