Tamni vilajet Merkelove

Frankfurt, Hajdelberg – Baš kao što je car koji u narodnoj priči „Tamni vilajet” dolazi s vojskom na kraj sveta u i tamnom vilajetu pred dilemom da li da uzme sitno kamenje po kojem hoda, tako je i nemačke kancelarka Angela Merkel pred drugu posetu Ankari u poslednja tri meseca bila pred sličnom dilemom. Ako ode Erdoganu na noge, kajaće se, ako ne ode, kajaće se. Međutim, ova naučnica po obrazovanju, koja je kao političarka izuzetno obazriva, procenila je da je, uprkos tome što će biti izložena kritikama, dugoročno pametnije da otputuje u Ankaru na u poslednja tri meseca drugi susret sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, a četvrti sa premijerom Ahmetom Davutogluom.

Kako ističe u analizi jedan od urednika portala političkog magazina „Špigl”, Filip Vitrok, razlog za učestalost poseta je to što je Merkelovoj potrebna Turska, kao najvažnija tranzitna zemlja za izbeglice na putu ka EU i kao najvažniji partner za rešavanje izbegličke krize.

Pre nekoliko nedelja EU i Turska su usaglasili akcioni plan koji bi trebalo da u najvećoj meri eliminiše kretanje izbeglica ka EU tako što će Turska od EU dobiti tri milijarde evra pod uslovom da pomogne EU u zaštiti njenih granica. Međutim, Turska je zasad malo toga uradila da se zaustave brodovi i čamci koji preko Egejskog mora krijumčare izbeglice do grčkog tla. Da stvar bude gora, u trenutku kada je Merkelova juče stigla u Ankaru stigla je i vest da se najmanje 33 migranta utopilo u Egejskom moru u pokušaju da iz Turske pređu u Grčku.

Štaviše, diplomatski pokušaj Merkelove u „tamnom vilajetu” otežala je i činjenica da je, zbog ruskog bombardovanja i uspešne ofanzive sirijske vojske na delu teritorije Sirije ka Turskoj, Ankara naredila zatvaranje tursko-sirijske granice. Zbog toga se, prema izveštajima sa terena, između 35.000 i 50.000 izbeglica nalazi na granici u bezuspešnom pokušaju da se prelaskom u Tursku spasu ratnih sukoba.

Pred dolazak u Ankaru, Merkelova se u Strazburu sastala sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom i predsednikom Evropskog parlamenta Martinom Šulcom. Ali, njeni pokušaji da sve učini da do samita EU 18. i 19. februara dođe do konkretnih pomaka u saradnji sa Turskom kako bi u Briselu došlo i do zajedničko evropskog rešenja za izbegličku krizu nisu naišli na odobravanje opozicije u Nemačkoj.

„Moramo da budemo oprezni da Nemačka ne bude sve jače ucenjena od režima koji sa našim vrednostima nema ništa zajedničko i koji deli odgovornost za celokupnu katastrofu”, rekla je za regionalni javni servis SVR Sara Vagenknehr, šefica odborničke grupe Levice u Bundestagu, komentarišući kancelarkinu posetu Turskoj.

Ističući turski sukob sa Kurdima, ona je opisala Tursku kao „partnera koji je deo problema a ne deo rešenja”, dodajući da je mnogo bolje od „bacanja novca u ralje” Erdoganovoj vladi to da se tim novcem bolje opremi agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice.

I njena koleginica iz opozicionih Zelenih Katrin Gering-Ekart upozorava da Merkelova ne bi trebalo da Turskoj daje velike ustupke.

„Nema popusta kada su u pitanju ljudska prava”, rekla je ona za prvi kanal nemačkog javnog servisa ARD, ističući da Merkelova mora u razgovorima da istakne pitanje Kurda i slobode štampe.

Aleksander Graf Lambsdorf, poslanik Evropskog parlamenta iz redova nemačkih liberala kojima raste popularnost te će se najverovatnije sledeće godine vratiti u klupe Bundestaga, smatra da kancelarkina poseta Ankari neće biti ozbiljan doprinos rešavanju izbegličke krize.

„Ponovne posete Turskoj nisu zamena za to da nemačka savezna vlada i dalje nema sopstvenu organizovanu izbegličku politiku”, rekao je Lambsdorf za nemački radio. „Pojedinačna prepucavanja (unutar vladajuće koalicije) u Berlinu i put u Tursku neće ništa promeniti.”

Dopisnik ARD iz Istanbula Oliver Mazer Rit ističe da je situacija paradoksalna.

„S jedne strane, EU poziva Tursku da pusti izbeglice da uđu (iz Sirije) u zemlju, a sa druge strane mnoge članice EU ne žele da izbeglice nastave put dalje”, kaže on i dodaje da pretpostavlja da će turski zvaničnici na sastanku sa Merkelovom tražiti da se suma od tri milijarde evra pomoći EU poveća ako se želi da Turska i dalje prima izbeglice.

Dnevni list „Velt” nezvanično otkriva da je Ankara već dala naznake Berlinu i Briselu da očekuje pet milijardi evra.

„Ankara sada želi da dobije pet milijardi evra, ali mi smo spremni da damo samo obećane tri milijarde”, rekao je za „Velt” jedan neimenovani visoki zvaničnik EU, dodajući da bi taj novac Ankara trebalo da utroši na poboljšanje životnih uslova za dva i po miliona izbeglica na njenoj teritoriji.

Osim toga, kako „Velt” saznaje, tursku vladu muči i način na koji EU želi da uplati obećani novac.

„Vladi Turske je teško da prihvati činjenicu da će milijarde pomoći za izbeglice biti date postepeno i nakon što EU sprovede rigoroznu procenu potreba”, kažu u diplomatskim krugovima u Briselu, dodajući da EU želi da novac ode na konkretne projekte, kao što je izgradnja škola, ali i da pri tome striktno kontroliše plaćanja „kako novac ne bi otišao u tamne kanale turske građevinske industrije pa da onda samo deo stigne do izbeglica”.

Zbog svega toga, teška diplomatska misija Merkelove u Ankari, puna dilema, čini se još teža nego što je bila careva dilema u „Tamnom vilajetu”.