Ново лице пионирског парка

Пионирски парк, некадашња дворска башта, добиће ново рухо. У овој својеврсној оази усред града, осим мањих интервенција, већ дужи низ година није било значајнијих радова, па је Секретаријат за комуналне и стамбене послове прошле године започео активности како би се обавила његова целовита обнова.

– У току је израда техничке документације за радове у делу између Улице кнеза Милоша, Андрићевог венца и Булевара краља Александра – кажу надлежни из овог секретаријата.

Главни пројекат је на техничкој контроли и по добијању позитивног извештаја од Завода за вештачење приступиће се прибављању потребног одобрења за извођење радова. Осим поправки стаза и платоа, планира се и ревитализација споменика, санација фонтане и чесме, обнова зеленила, замена мобилијара и реквизита, поправка и осавремењивање система за одводњавање, система за заливање и инсталација декоративног осветљења, као и постављање мањег музичког павиљона. За израду главног пројекта ангажован је Шумарски факултет. Пионирски парк заштићен је као природно добро.

До 1944. био је опасан високим зидом и служио је као башта Старог двора. Уклањањем зида, парк је предат на јавно коришћење и добио име Пионирски парк. На углу улица Булевара краља Александра и Кнеза Милоша налазе се спомен-плоче са ликом и именом свих српских војсковођа из Првог светског рата. Здање Новог двора је било грађено као резиденција краљевске породице. Према пројекту архитекте Стојана Тителбаха градња је започета 1912. године, а завршена је тек после Првог светског рата.

У Новом двору је боравио краљ Александар Први Карађорђевић. Од 1934. до 1948. године ту се налазио Музеј кнеза Павла, односно Народни музеј. Данас је то зграда у којој је кабинет председника Републике Србије. У част великана југословенске књижевности и нобеловца Иве Андрића, између Пионирског парка и Улице краља Милана уређено је шеталиште које носи назив Андрићев венац и подигнут је његов споменик. У парку се налазе и стабла ретких и заштићених биљних врста, попут копривића и гинка. У њему се налази и споменик наше познате сликарке Надежде Петровић.

Комплетно одржавање парка у надлежности је „Градског зеленила”.

– Бринемо се о парку, али зими се, због падавина и соли, стазе оштећују. Очекујемо да ћемо то поправити у току пролећа – рекао је Љубомир Попара, главни инжењер сектора одржавања ЈКП „Зеленило Београд”, као одговор на примедбе грађана да су стазе у лошем стању.

– С обзиром на то да је парк од децембра прошле године стављен под заштиту као природно добро, што је нешто нижег ранга од националног парка, претпоставља се да ће сада и брига и улагања бити већа.