Још једна шанса за попуњавање рупа у стажу

Од 13.000 запослених којима је држава омогућила да до краја прошле године повежу стаж, ово право искористило је тек нешто више од 920 радника, или тек сваки четрнаести.

 Због тако малог одзива, Асоцијација самосталних и независних синдиката Србије, упутила је званичан допис влади и Министарству привреде да продуже рок, како би они који су се двоумили да ли да прихвате понуду државе или не, искористили накнадно ову могућност.

Ранка Савић, председник АСНС, каже, да је званичан позив за продужење рока упућен влади и да се још чека одлука.

– Убеђена сам да ће влада продужити рок. Готово да нам је тако и речено, па само чекамо да то званично буде саопштено. Последњих дана све више радника зове из БИП-а, Крушевца и Смедерева да повежу стаж, јер први рок нису искористили. Ови из БИП-а су се надали да ће пивара преживети и да ће тако регулисати доприносе за пензијско осигурање. Пошто од свега није било ништа, како не би остали и без пензије решили су да искористе понуду државе, каже Савић.

На питање зашто су радници оклевали, Савићева каже, да је главни проблем у судским споровима.

– Највећи број ових радника ангажовао је адвокате које сада морају да плате. Ако одустану неће имати пара за то, а услов државе да повежу стаж је да одустану од тужбе, што значи да би они из свог џепа морали да плате адвокате, каже Савићева.

Она сматра да је држава направила грешку када је право на повезивање стажа препустила искључиво послодавцима, а не радницима. Јер, би запослени били више мотивисани да сами себи реше рупе у стажу, него послодавац, који то није урадио ни док су те фирме радиле.

Посебно је питање шта да очекују радници од оних послодаваца и фирми које више не постоје, па је мало вероватно да ће газда тек сада поднети захтев за повезивање рупа у стажу.

Савићева каже, да се запосленима стаж повезује на најнижу основицу за обрачун доприноса, што значи да ће они којима држава сада повеже стаж бити на губитку. Јер, држава им повезује стаж на минималну основицу без обзира на то колику су плату имали.

– С друге стране, радницима који годинама не добијају плату и минимална основица је спас. Заостали неуплаћени доприноси послодавцима неће бити опроштени, јер ће их држава регулисати приликом коначног решавања статуса предузећа, односно из стечајне масе. Из ње ће бити узето онолико пара колико се сада исплаћује из републичке касе, каже она.

Како год било, они који одустану од тужбе имаће повезан стаж, а они који остану да се суде биће у великој неизвесности када ће да наплате све заостале зараде и уплате доприносе. Њихова сигурност је једино у томе што имају судску пресуду по којој мора да се поступи кад-тад, каже Савићева.

Иако у Министарству привреде нису званично могли да потврде када би ова одлука могла бити донета, сазнајемо да се о овоме већ разговара и да је реално очекивати да ће се запосленима дати још једна шанса за „крпљење” рупа у стажу.

Држава је планирала да за 13.000 запослених повеже стаж, јер је процењено да их толико има у предузећима у реструктурирању.

Од 1. јануара 1991. године до 31. децембра 2003. држава је повезала стаж за 66.163 предузећа, односно 274.000 радника. За то је из државне касе издвојено 20,65 милијарди динара, а повезано је око пола милиона година стажа осигураницима којима несавесни послодавци нису редовно уплаћивали доприносе за ПИО.

Ти доприноси, колико је познато, никада накнадно нису наплаћени од послодаваца.