Туго наша балканска

Берлин – У главном такмичарском програму 66. Берлинала пре два дана премијеру је имао филм „Смрт у Сарајеву” босанскохерцеговачког оскаровца, сценаристе и редитеља Даниса Тановића, који је овде 2013. за филм „Епизода у животу берача жељеза”, освојио два „Сребрна медведа” – за најбољу режију и најбољег глумца. Да ли ће се Тановићев успех у Берлину поновити? Судећи по првим реакцијама, углавном англосаксонских критичара, неће. Њихове се оцене углавном своде на то да је ово филм који „није ни политички трилер, није ни провокативна драма, нити посебно инспиративна адаптација позоришног комада”, те да је „Смрт у Сарајеву” филм који је „омањи додатак редитељевом славном опусу”...

Са оваквим оценама не бих се баш сложила. Мишљења сам да је ово Тановићев редитељски најзрелији и најубедљивији филм, готово алтмановске провинијенције (Алтманови „Кратки резови”), са интересантном, сложеном и динамично постављеном причом и јасним ауторовим ставом.

Прича додуше јесте ова наша, „балканска”, око које се ми већ читав један век тако упорно и страсно споримо и гложимо, све погледујући са презиром на надмену (западну) Европу, па је можда и логично што ће овај Тановићев филм бити радо гледан у нашем региону и у земљама нама сличног темперамента. Сасвим је могуће да је рационалним и прагматичним западњацима већ доста тих наших ратних и поратних прича, које никада и нису, нити ће сасвим добро разумети. Можда им је доста кукања и запомагања, изигравања жртава. Можда им је доста филмских прича о Србима, Хрватима, Албанцима, Босанцима, Хагу, Сребреници, али шта да се ради када берлински фестивал управо такве филмове бира, по сваку цену одржавајући свој имиџ политички ангажованог фестивала.

Инспирисан драмом „Хотел Европа” француског филозофа и активисте Бернар-Анри Левија, коју је на позоришне даске поводом обележавања стогодишњице Сарајевског атентата поставио Дино Мустафић, Тановић је инвентивно надграђујући овај материјал понудио сопствени поглед на данашње Сарајево, Босну и Херцеговину и на сам догађај из 1914.

„Смрт у Сарајеву” произилази из оних најчешћих питања и понављајућих и од стране медија форсираних прича око којих се у БиХ „гложе” – да ли је Гаврило Принцип терориста или херој, да ли је Франц Фердинанд жртва или окупатор, да ли би данас да је жив Принцип био „четник” (?). И док у таквом „гложењу” крв узавире и пролази силно време, људи заборављају да погледају у себе и око себе, да погледају где, како и од какве цркавице живе, док им о судбини одлучују кримогени тајкуни, корумпирани политичари и трећеразредни представници ЕУ...

Тановић читав један (босански) свет смешта у просторе хотела симболичног назива „Европа” (са есцајгом још из времена сарајевске Олимпијаде), на чијем крову острашћена новинарка свађалачки интервјуише Србина Гаврила Принципа, потомка славног претка, у подруму „живи” читав један, новцем напуњен, кримогени свет, у лобију штрајкују незадовољни радници, а у соби угледни француски гост увежбава свој патетични наступ за свечаност обележавања историјског јубилеја...

Сви ти Тановићеви јунаци, изузев самољубивог Француза који има неку своју лежерну динамику, носе са собом своје личне драме и бесперспективност. Крећу се укруг ужурбано све до кључног филмског тренутка – поновног „атентата”. До сцене убиства Гаврила Принципа, који страда од руке члана хотелског обезбеђења изнервираног упорним жениним телефонским позивима на тему куповине новог кауча (а нема плате, па нема и кауча). После свега остаје сабласно празна „Европа”. Али, остаје и сасвим јасан ауторов став у односу на то ко је био Гаврило Принцип 1914. године, за који нисам сигурна да ће се свима у Федерацији допасти...

У програму „Панорама” виђен је и хрватско-српски копродукцијски филм „С оне стране” Зринка Огресте, у којем уз увек маестралну Ксенију Маринковић у главној улози игра и наш глумац (и копродуцент) Лазар Ристовски. Реч је занимљивој, можда не баш до савршенства скројеној породично-психолошкој (мело)драми, о причи о различитим судбинама пара из мешовитог брака које је рат раздвојио.

Весна (Маринковићева) је патронажна сестра, мајка двоје одрасле деце која носе „крст” свог оца Србина (Ристовски), официра ЈНА који је завршио у Хагу. Изненадни телефонски позив вратиће давно изгубљеног мужа у Веснин живот, на површину ће испливати тајне, узнемириће се срце које је упамтило љубав. У филму се отвара простор и за обрисе политичког трилера, са јасним алузијама да „становници” Хага нису само Срби и да у Хрватској нису баш сви „невини”... Огреста (и сценариста Мате Матишић) отићи ће још дубље, деликатно отварајући питање опроста (може ли човек опростити, а да при томе не повреди друге), које је присутно и у његовим претходним филмовима. Још једна потврда да Лазару Ристовском баш леже драмске улоге. „С оне стране” ће бити приказан на београдском Фесту, када ће о њему бити више речи.

Српском дебитантском филму „Влажност” Николе Љуце, премијерно приказаном у програму Форум, припала је част да ускоро отвори 44. београдски Фест. После пројекције филма публици се поклонила убедљиво најмногољуднија филмска екипа на фестивалу. Чак шеснаесторо њих! Осим редитеља Љуце и ауторског и копродуцентског дела екипе још и и глумци: Милош Тимотијевић, Тамара Крцуновић, Катарина Марковић, Славен Дошло, Милица Мајкић, Матеа Милосављевић и Јелена Пузић.

Импресиван састав за сасвим успешан српски дебитантски филм, који ме је по естетско-стилским промишљањима највише подсетио на „Љубав долази касније” Хаџи Александра Ђуровића (2013), делимично и на „Панаму” Павла Вучковића (2015). То је та врста такозваног урбаног српског филма у чијем су средишту млади, градски интелектуалци из вишег социјалног слоја, уплетени у тему отуђења и непрепознавања љубави.

У средишту филма је млади, успешни менаџер Петар (изврсна главна улога Милоша Тимотијевића), којем у ковитлацу сумњивих пословних договора, припрема за породичну славу, сестриних брачних проблема, разузданих ноћних излазака по сплавовима, изненада нестаје жена и тада на површину изађу страхови и несигурност и отвара простор за усамљеност међу другима...

„Влажност” је уверљиво психолошки изнијансиран филм, добро глумљен и снимљен. Спремите се да га видите и процените на отварању Феста.