У Србији од 1999. број оболелих од рака увећан за 30 одсто

Према најновијим подацима истраживачког Центра за карцином у Великој Британији, у последњих 20 година стопа оболелих од рака, којом се исказује број новооткривених случајева тумора свих врста на 100.000 становника, у овој земљи је порасла за 12 одсто.

Струњаци, како преноси британски лист „Гардијан”, то објашњавају применом ране дијагностике тумора, бољим тестовима и разрађеним скрининг програмима, који рак откривају и међу онима који немају никакве симптоме. То доводе до тога да, статистички, оболелих од рака има све више.

Да ли би ово могли да буду разлози зашто расте број оболелих од рака и у Србији? У нашој земљи не постоји двадесетогодишњи пресек стања, али према статистици Института за јавно здравље Батут, од 1999. до 2012. стопа оболевања од свих врста карцинома порасла је за 30 одсто, односно износи 281 новооболели на 100.000 становника.

Др Драган Миљуш из одељења за превенцију и контролу незаразних болести Института за јавно здравље „Батут”, каже да се пораст броја малигних тумора може приписати и бољој евиденцији и ажурнијем пријављивању новооболелих у регистру за рак.

– Али, разлози за пораст оболевања и умирања од рака у Србији су и непостојање организованих програма превенције, као и вишедеценијско кашњење за европским земљама у увођењу скрининг програма раног откривања тумора – каже др Миљуш.

Захваљујући антипушачким кампањама, као и обавезном одазивању на организоване прегледе којим се рак грлића материце, дојке и дебелог црева откривају у раним фазама, смртност од рака на Старом континенту смањена је у просеку за девет одсто. У Србији су организовани, национални програми раног откривања започети тек крајем 2012. године, а нажалост изостао је масовни одзив становништва.

Такође, ни спорадичне кампање указивања на факторе ризика, нису дале ефекте. Експерти британског истраживачког центра за рак наводе да би четири од 10 случајева рака могли да буду спречени, када би се људи одрекли цигарета, нездраве хране, претераног седења... Гојазност се, поред пушења, наводи као највећи фактор ризика.

Онкоепидемиолог др Ана Јовићевић из Института за онкологију и радиологију, наводи да у Србији годишње од рака умре 21.000.

– Ова болест је јако честа свуда у свету, други је најчешћи узрок смрти после кардиоваскуларних болести. Србија по томе није изузетак. Разлика је само што су развијене земље успеле да зауставе неке врсте тумора, сузбијајући факторе ризика, попут пушења – каже др Ана Јовићевић.

Истина је да у целом свету расте број нових случајева рака, али стално опада смртност, па се са дијагнозом рака све дуже живи. Нажалост, у Србији то није случај, у великој мери и због игнорисања фактора ризика, али и због јављања лекару када је болест већ узела маха и када су изгледи за успешно лечење знатно умањени.

Др Ана Јовићевић наглашава да бомбардовање делова Србије осиромашеним уранијумом, по свим сазнањима које лекари до сада имају, није утицало на повећање броја оболелих од рака. Стрес којем смо годинама континуирано изложени, такође сам по себи не може да буде узрок рака, али може да буде окидач који доведи до умножавања малигних ћелија, најчешће са још неким факторима ризика.

За већину малигних тумора просечно време између прве изложености факторима ризика и појаве рака износи 15 година.