Подстанар дужан, газди плене имовину

Кад приватни извршитељи закуцају на врата с решењем о дугу који је направио станар који се са те адресе одселио пре пет година, пописаће имовину власника стана. Без обзира на то што није одговоран за дуг, његов грех је што станара није на време одјавио. Има право да га тужи и да доказује да су ствари његове, а не дужникове, међутим то неће одложити извршење, па ни могућу продају пописане имовине. У стан може да му уђе чак и када није код куће. Уз два сведока, а можда и уз асистенцију полиције, ако је раније неко баш на тој адреси показивао отпор или постоји процена да је тако безбедније. Извршитељи ипак више воле кад је газда код куће. Дуг свакако мора да се намири. Са рачуна, од уштеђевине или продајом ствари – свеједно, јер ко има Закон о извршењу и обезбеђењу иза себе и довољно широка овлашћења, нема никакву препреку да то и уради. А колико су ова овлашћења велика, да ли су приватни извршитељи приватници или службена лица и шта је за њих неповредивост стана као уставно право сваког грађанина, за „Политику” говори Светлана Манић, заменица председнице Коморе извршитеља.

Крше ли приватни извршитељи Устав тиме што без судске одлуке улазе у стан и пописују ствари дужника?

То ће рећи Уставни суд. Уставни основ за увођење извршитеља јесте члан 137, који каже да држава део својих овлашћења може пренети на предузећа, установе или појединце. Ми спроводимо две врсте одлука. Прве су оне са судском одлуком и друге на основу закључка који доносимо за предмете које смо добили управо на основу пренетих овлашћења, а то су комунална потраживања. Закључак извршитеља практично је пандан судској одлуци. На основу тога идемо у извршење. До краја, па и уласком у стан, ако нема другог решења.

А шта је с неповредивошћу права приватне својине или неповредивошћу стана, како то Устав формулише?

Видим да се много говори о томе да улазимо у станове без судске одлуке. Постоји неповредивост стана, али то не значи да ја не могу да спроведем извршење ако ви дугујете и нећете да плаћате инфостан. Кажете, нећу да плаћам, немам другу имовину и нећу да ми уђете у стан. То не може тако. Имамо овлашћења за то. Полицију не ангажујемо увек, јер су то додатни трошкови, али и то чинимо ако постоји таква безбедносна процена. Закон нам је омогућио да на основу закључака извршитеља у комуналним предметима спроводимо сва извршења, па и пописом ствари дужника.

Ко процењује вредност ствари? Да ли је истина да извршитељи не маре много за стварну вредност имовине?

Ствари се увек пописују реално и по ценама које гарантују да ће бити продате. Извршитељ нема интерес да умањује вредност ствари. Ако је реч о предметима који захтевају стручно мишљење, он ће га тражити. То није вештачење, али ће тражити помоћ. Извршитељу је у интересу да се ствари што пре продају да би намирио дуг.

Шта се даље дешава са стварима које сте пописали? Да ли се одмах и плене?

Не, оне се пописују, ставља се забрана располагања и по правилу се остављају код дужника. И даље он има могућност да плати дуг на други начин. Ко год сматра да је оштећен може да се жали суду на неправилност у спровођењу извршења. Иначе, где год има могућности да се извршење обави без пописа ствари, то чинимо. Томе прибегавамо само кад нема друге имовине из које се дуг може наплатити. И тада кад ствари попишемо, дужнику се оставља могућност да дуг измири. Пописане ствари не морају бити продате. Али дуг мора да се плати. Тамо где нема имовине констатујемо немаштину и поступак се зауставља. Поверилац отписује дуг, а и дужник остаје на чисто.

У којим тачно случајевима улазите у станове?

У комуналним потраживањима, где има и највише посла, јер је реч о масовним утужењима. Велики повериоци, као што су комунална предузећа, у једном циклусу покрећу на хиљаде предмета. Ми у овим пословима имамо искључиву надлежност и све што је тужено стигло је код нас. Међутим, број није битан, поента је у томе да је држава једну праксу која постоји свуда у свету поверила извршитељима, који као носиоци јавних овлашћења и у својству службених лица обављају ове послове.

Постоји ли ограничење висине дуга приликом извршења?

Не. То је ствар повериоца. Дешавало се да нас бивши дужници ангажују у својству повериоца који не може да наплати неки дуг. Чињеница је, а то потврђују у комуналним предузећима, да је много већа наплата комуналних услуга, јер грађани постају свеснији да је принудна наплата скупа, а и да су извршитељи ефикасни.

Било је речи и о сумњивој расподели предмета међу извршитељима, као и корупцији. Да ли је то тачно?

Ту смо тему ставили ад акта. Било је нелогичности у расподели комуналних предмета. На нашу иницијативу, закон је измењен и сад се то потпуно равноправно расподељује.

Мислите ли да је ово законско решење добро?

Да. Овакви Закони постоје свуда у свету, као и приватни извршитељи. Дужнику је свеједно ко спроводи извршење. Дужници су код нас годинама толерисани. Ко год није плаћао рачуне био је награђиван отписом камате, опраштањем дугова. И данас имате оне који ће од новца за рачуне платити летовање. Зашто? Зато што је пракса показала да су судови спори и да дуг најчешће не стигне на наплату.

Колико извршитељи зарађују по сваком предмету?

Наша тарифа је од 1. фебруара умањена. Раније је доношење закључка дужника коштало 3.000 динара, а сада је 1.800. На ово дужник плаћа и награду извршитељу у износу од 3.000 динара, а уколико дуг плати у року од осам дана од пријема решења, издвојиће половину тог износа.

Како је могуће да члан библиотеке врати књигу после две године коришћења и плати казнене пенале библиотеци, а након свега тога судски извршитељи закуцају на врата?

Ако га је библиотека у међувремену тужила, а онда накнадно добила књигу натраг и наплатила трошкове прекорачења, требало је да обавести суд и повуче тужбу. Поступак мора да се оконча како предвиђа Закон о парничном поступку. Странка која изгуби парницу надокнађује трошкове. Код поравнања се равно надокнађује, а код повлачења тужбе трошкови иду на терет тужиоца. У овом случају извршитељи намирују дуг пописом имовине власника стана у коме је дужник пријављен или ће неко измирити дуговања да до пописа не би дошло.