Да ли су Срби заволели Кфор

Божидар Шарковић из Клине 1999. године мислио је све најгоре о војницима НАТО-а који су после потписивања Кумановског споразума умарширали на Косово и Метохију. Кфоровци, прича, нису прстом мрднули кад су Албанци убијали Србе и палили њихове куће.

Шарковић, који се вратио у Метохију 2009. године и сад је председник привременог органа Општине Клина, и даље има резерве према Кфору, али ипак признаје да је ова војна мисија важна за опстанак Срба на КиМ, јер чува не само приватне куће, већ и цркве и манастире.

„Али, ако је судити према раду словеначких војника у Покрајини, као грађанин и повратник сматрам да је Кфор посматрачка мисија која чува своје позиције. Верујте ми, не дао бог да вам се деси неки сукоб с Албанцима, јер у том случају они ће бити пуки посматрачи”, каже Шарковић за „Политику”.

Како је то Кфор успео да за 17 година од непријатељске војске постане гарант опстанка преосталих Срба у јужној покрајини?

И председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун слаже се с оценом да је Кфор тада био саучесник у етничком чишћењу. Он подсећа на речи умировљеног епископа захумско-херцеговачког владике Атанасија Јевтића о сусрету патријарха Павла у Грачаници с првим командантом Кфора Мајклом Џексоном.

„Ако је крив Милошевић, шта је крив овај невини народ, што не штитите нас и ове светиње?”, упитао је тада патријарх Павле.

Генерал Џексон имао је толико поштења да ипак призна: „Ми нисмо овде да вас штитимо, већ да вам омогућимо да безбедно одете.”

Данас, пак, слика о војној мисији није више тако црно-бела. Говорећи о значају Кфора, бивши градоначелник Косовске Митровице, а сада народни посланик СНС-а, Крстимир Пантић иде толико далеко да тврди да је Кфор једина институција у коју Срби на Косову и Метохији имају поверење, а тако мисли и Рада Трајковић, председница „Европског покрета Срба”.

И премијер Србије истиче важност улоге Кфора. Примајући почетком фебруара у Београду команданта НАТО-а за Европу генерала Филипа Бридлава, Александар Вучић је констатовао да Кфор има кључну улогу у заштити српског народа на Косову и Метохији.

За 17 година међународне војне снаге под вођством НАТО-а прошле су дуг пут, од силе која је Приштини омогућила да прави „државу” до институције коју Срби, и поред великог сумњичења, виде као какву-такву брану од неког новог погрома, сличног ономе који се десио у марту 2004. године.

Некадашња посланица у скупштини Косова Рада Трајковић каже да у косовским институцијама влада анархија и да очекивања Срба да ће у разговору с косовским премијером Исом Мустафом наћи одговор за безбедност Срба јесу илузија и фатаморгана. Зато тврди да без подршке Кфора Срби неће моћи да опстану на КиМ.

„Према последњим анкетама које су спровеле невладине организације на КиМ, од свих институција у овом делу Србије Кфор је добио највеће поверење Срба. То је институција која није склона корупцији и која се не меша у цивилне послове, коректни су и искрени у комуникацији”, наводи Трајковић.

Кад су пре око месец дана албански екстремисти поново напали Србе у Гораждевцу, једину конкретну помоћ локално становништво је добило од Кфора, јер у Покрајини нема озбиљне оружане силе која би могла да одржи мир, што се показало у мартовском погрому пре дванаест година.

Тада су албански екстремисти измислили повод да би напали локалне Србе и само присебношћу тадашње владе и наших обавештајних сазнања избегнута је већа трагедија. Тадашњи министар војни Борис Тадић био је на сталној телефонској вези с командантом јужног крила НАТО-а који је преко команданта Кфора утицао да се, где је то било могуће, одбрани народ и српске светиње.

„У случају да се деси да Кфор не испуни своју обавезу из резолуције 1244 и Војнотехничког споразума из Куманова, ми задржавамо право да преиспитамо своју политику према Косову и Метохији”, упозорио је тадашњи министар одбране Србије и Црне Горе.

Тадић данас каже да је увек говорио, и кад је био на власти и сада, кад је у опозицији, „да једино Кфор има капацитет да заштити Србе после рата и да би ту мисију могао да обави, није било потребно да га тада ометамо да дође у Покрајину”.

Рада Трајковић подсећа да у мартовским погромима живот Срба није вредео готово ништа и наводи да су, управо захваљујући Кфору, спасени животи великог броја Срба и српских светиња.

„Код Чаглавице су били стационирани амерички војници који су добили наређење и одмах блокирали путеве и околна места тешким наоружањем и тенковима. Екстремни Албанци одмах су се повукли кад су видели да су амерички војници репетирали оружје и да су спремни да га употребе”, рекла је Трајковићева.

Ова лекарка из Грачанице подсећа да су се војници понашали у зависности од тога из које су државе. Као позитивне примере војне одлучности наводи француске и италијанске војнике, а као негативне немачку мисију у Призрену, за чије се војнике спекулише да су доливали бензин на сунђере кад је запаљена црква Богородица Љевишка.

Милован Дрецун каже да Кфор може бити ангажован само уколико међународна заједница процени да су Срби угрожени. Додаје да би, кад би се Кфор повукао, врло брзо била формирана такозвана велика Албанија.

„Међународна заједница после Бриселског споразума другачије гледа на Београд и то је разлог за честе контакте представника наше владе и војске и Кфора”, тврди Дрецун.

Да се променио однос званичног Београда према међународним војним снагама на КиМ наводи и Момир Стојановић, председник скупштинског Одбора за контролу служби безбедности. Он наводи да је успостављен однос наше војске и државе према мисији Кфора, где се размењују информације које су од велике важности за обе стране.

„Заједнички задатак Војске Србије и Кфора јесте очување безбедности у зонама одговорности с обе стране административне линије. Међународна мисија пресудно утиче на политичку ситуацију на Косову и има велику одговорност за безбедност свих грађана у Покрајини, а посебно Срба и других неалбанаца”, наводи Стојановић.

Да је сарадња Војске Србије с Кфором данас веома добра, потврдио је и начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић, који је 11. фебруара у Београду разговарао с командантом Кфора генерал-мајором Гуљелмом Миљетом. Он је оценио да се достигнути ниво сарадње с Кфором одликује високим степеном поверења и међусобног разумевања, о чему најбоље говори чињеница да је од ступања на снагу Војнотехничког споразума изведено више од шест хиљада заједничких активности.