Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕХНОЛОГИЈА

Архиве ће бити чуване на стаклу

Коришћењем нанотехнологије научници британског Универзитета у Саутемптону створили диск од стакла који запис може да сачува вековима
Архиве ће бити чуване на стаклу
Подаци се на стакло уписују коришћењем ласера (Фото Ројтерс)

Научници британског Универзитета у Саутемптону учинили су огроман корак у развоју складишта за дигиталне податке јер су, коришћењем нанотехнологије, створили диск од стакла који запис може да сачува вековима.

Тиме ће проблем фотографија које избледе или књига које пропадну бити решен, јер када се погледа на дуже стазе, очување заједничког културног и духовног наслеђа човечанства представља штафету у којој надолазеће генерације једна другој предају информације похрањене на медијима за складиштење који ће у року од неколико година пропасти, пренео је Танјуг.

Како се наводи на сајту Универзитета у Саутемптону, научници Центра за истраживање оптоелектронике (ОРЦ) успели су да, користећи фемтносекундни ласер, на посебно обликовано стакло запишу и са њега прочитају петодимензионалне дигиталне податке. Наиме, ласер записује податке тако што претвара минијатурне делове стакла у поларизирајућу структуру који се читају слањем другог импулса.

Они се интерпретирају на основу смера поларизације, што чини да стакло „има” пет димензија: три физичке у наслаганим слојевима, а две у таласној дужини (боји) и поларизацији светлосног таласа (једна с поларизацијом од нула, а друга од 90 степени).

Капацитет оваквог стакла јесте 360 терабајта меморије и стабилно је до температуре од 1.000 степени Целзијусових.

На собној температури, како тврде научници, требало би да траје неограничено, односно, како предвиђају, на температури од 190 степена Целзијусових може да траје чак 13,8 милијарди година. То није мало када се има у виду да планета Земља постоји 4,6 милијарди година, галаксија Млечни пут 13,2 милијарде година, а човек највише 200.000 година.

Стручњаци сматрају да ће највећу корист од новог вида дугорочног складиштења података имати институције са великом базом података, попут националних архива, музеја и библиотека.

Први пут ова технологија представљена је 2013. године када је текстуална датотека од 300 килобајта успешно снимљена у пет димензија.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.