Arhive će biti čuvane na staklu

Naučnici britanskog Univerziteta u Sautemptonu učinili su ogroman korak u razvoju skladišta za digitalne podatke jer su, korišćenjem nanotehnologije, stvorili disk od stakla koji zapis može da sačuva vekovima.

Time će problem fotografija koje izblede ili knjiga koje propadnu biti rešen, jer kada se pogleda na duže staze, očuvanje zajedničkog kulturnog i duhovnog nasleđa čovečanstva predstavlja štafetu u kojoj nadolazeće generacije jedna drugoj predaju informacije pohranjene na medijima za skladištenje koji će u roku od nekoliko godina propasti, preneo je Tanjug.

Kako se navodi na sajtu Univerziteta u Sautemptonu, naučnici Centra za istraživanje optoelektronike (ORC) uspeli su da, koristeći femtnosekundni laser, na posebno oblikovano staklo zapišu i sa njega pročitaju petodimenzionalne digitalne podatke. Naime, laser zapisuje podatke tako što pretvara minijaturne delove stakla u polarizirajuću strukturu koji se čitaju slanjem drugog impulsa.

Oni se interpretiraju na osnovu smera polarizacije, što čini da staklo „ima” pet dimenzija: tri fizičke u naslaganim slojevima, a dve u talasnoj dužini (boji) i polarizaciji svetlosnog talasa (jedna s polarizacijom od nula, a druga od 90 stepeni).

Kapacitet ovakvog stakla jeste 360 terabajta memorije i stabilno je do temperature od 1.000 stepeni Celzijusovih.

Na sobnoj temperaturi, kako tvrde naučnici, trebalo bi da traje neograničeno, odnosno, kako predviđaju, na temperaturi od 190 stepena Celzijusovih može da traje čak 13,8 milijardi godina. To nije malo kada se ima u vidu da planeta Zemlja postoji 4,6 milijardi godina, galaksija Mlečni put 13,2 milijarde godina, a čovek najviše 200.000 godina.

Stručnjaci smatraju da će najveću korist od novog vida dugoročnog skladištenja podataka imati institucije sa velikom bazom podataka, poput nacionalnih arhiva, muzeja i biblioteka.

Prvi put ova tehnologija predstavljena je 2013. godine kada je tekstualna datoteka od 300 kilobajta uspešno snimljena u pet dimenzija.