Некада „Ане Карењина” сада „Спонзоруша”

Последњих неколико година ученици, нарочито у средњим школама, скоро и не читају школску лектиру. Ово је потврдило и истраживање „Шта читају наши средњошколци” које је осмислио и уз стручну помоћ сарадника реализовао доцент Вељко Брборић, професор методике на Филолошком факултету у Београду и председник Друштва за српски језик и књижевност Србије.

Одговоре на питања да ли је лектира добро одабрана, примерена и реална њиховом узрасту, као и да ли читају књиге које не представљају обавезну литературу дало је 1.649 ученика сва четири разреда из пет гимназија у Србији: Земунске, Пожаревачке, „Свети Сава” у Београду, „Исидора Секулић” у Новом Саду и „Бора Станковић” у Нишу.

Истраживање је показало да око 60 одсто ученика мисли да је лектира добро одабрана, 51,7 одсто да је реална, а 87 одсто ученика сматра да је треба делимично променити. Више од половине испитаника чита књиге које не спадају у школску лектиру.

– Наставни планови српског језика и књижевности стари су безмало две деценије. Пре 20 година читање је било помало и бежање од досаде. Тада није било рачунара, игрица и других „изазова”. Није било ни оних који су могли да кажу да су завршили гимназију а да нису прочитали ниједну књигу. Данас, нажалост, имамо и такве ученике – каже доцент Вељко Брборић.

Готово половина анкетираних ђака мисли да је лектира нереална, презахтевна и тај податак би требало уважавати. У четвртом разреду гимназије опада индекс читаности. Осим обавезне лектире, неку књигу прочитало је 57,21 одсто ученика, док у овој категорији 39,24 одсто ђака није прочитало ниједно дело, наглашава Брборић и упозорава да лектира поспешује читање других књига, као и да читање доприноси развоју говора, усмене и писмене културе.

– За овакво стање у српским школама не можемо кривити ђаке, јер су наши наставни планови и програми архаични, штиво није актуелно, занимљиво и привлачно. Обрађују се романи који су били обавезна лектира и пре 30 година. Многи испитани ученици кажу да је лектира добро одабрана и да све књиге треба прочитати, али да их они не читају. Поставља се питање зашто је то тако. Мислим да је лектира мало презахтевна с обзиром на број наставних предмета у средњој школи. Тиме треба да се позабаве Министарство просвете, педагози и психолози – објашњава Брборић.

Најчитанији писац изван школске лектире међу гимназијалцима сва четири разреда убедљиво је Пауло Коељо чије су књиге у нашој земљи и најпродаваније у последњих 10 година, затим Ден Браун, Агата Кристи, Џ. Р. Р. Толкин. Иво Андрић је на петом месту, следе Трејси Шевалије, Џоан К. Роулинг, Софи Кинсела, Фјодор Достојевски. Међу најчитанијим књигама налазе се „Алхемичар” „Да Винчијев код”, „Хари Потер”, „Господар прстенова”, „Исповест из харема”, „Купохоличарка”, „Дневник једне спонзоруше”, „Исповести из харема”.

Добијени подаци показују да је, у првом разреду средње школе, од 407 анкетираних ученика од седам обавезних књига из лектире све прочитало само троје ученика. Највише њих је прочитало „Антигону” (78,38 одсто), „Ромеа и Јулију”(66,83 одсто), а знатно мање ђака прочитало је „Илијаду” (15 одсто) и „Декамерон” (девет одсто). У другом разреду Стеријиног „Тврдицу” је прочитало 68 одсто ученика, „Евгенија Оњегина” 49 одсто, док је некада један од најчитанијих романа „Ану Карењину” прочитало 54,55 одсто ученика. Изненађење је и податак да је „Зону Замфирову” прочитало тек 39,71 одсто, а Нушићевог „Посланика” 39,23 одсто ђака, а поставља се и питање да ли су ова дела ђаци заиста прочитали или су применили стари ученички трик – гледање филма снимљеног по књижевном делу.

Међу 401 учеником трећег разреда гимназије највише њих је прочитало романе „Старац и море”(67 одсто), „Нечиста крв” (63 одсто), „На Дрини ћуприја” (62,09 одсто), док је најмање интересовање било за „Сеобе” (39 одсто) и „Злочин и казну”(12,49 одсто). Од 12 књига увршћених у школску лектиру у четвртом разреду гимназијалци су у највећем проценту прочитали „Проклету авлију”(69 одсто), „Странца”(68,32 одсто), „Чекајући Годоа”(63 одсто), док је само 29,32 одсто ученика прочитало роман „Дервиш и смрт”, а „Хазарски речник” свега четвртина ученика или 26 одсто.

Ово су подаци прошлогодишњег истраживања, а да ли се у читалачким навикама наших гимназијалаца нешто променило требало би да сазнамо врло брзо, тј. уколико недостатак пара не омете истраживаче да овога маја понове истраживање.

Ј. Луцић

-----------------------------------------------------------

Шта (не)знају амерички средњошколци

Шта зна један просечан седамнаестогодишњак у Америци? Не много, показују резултати истраживања које је обавила истраживачка група „Комон кор”, који су објављени у најновијем броју „Лос Анђелес тајмса”. Испитујући опште знање 1.200 ученика о историји, литератури и култури, аутори овог истраживања открили су да једна четвртина средњошколаца верује да је Колумбо дошао на америчко тло након 1750. године, а има и оних који мисле да је Хитлер био произвођач муниције између два светска рата.

На питање - када је био грађански рат у Америци, свега 43 одсто њих је одговорило исправно, а 67 одсто анкетираних средњошколаца зна у ком се документу гарантује слобода говора и вероисповести. На питање - ко је био главни непријатељ САД у Другом светском рату тачно је одговорило 82 одсто анкетираних.

Половина испитиваних ђака зна по чему је Јов био познат у Библији, а нешто мањи проценат њих (45 одсто) зна како се звао јунак грчке драме који је убио свог оца и оженио се мајком.

Одговор на питање - шта је садржај романа „Како убити птицу ругалицу”, Харпера Лија, знало је 79 одсто средњошколаца, а свега 38 одсто њих зна ко је аутор поеме „Кентерберијске приче”.

К. Ђ.