Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ускоро лиценца Московској банци

Ускоро лиценца Московској банци

Народна банка Србије дала је Bank of Moscow прелиминарно одобрење за оснивање банке у Србији, која ће пословати под именом Московска банка – Београд. Тиме је завршена прва фаза у оснивању прве руске банке на српском тржишту.

Да би добила дозволу за рад, како је јуче саопштено из НБС, Московска банка је у обавези да у року од 60 дана поднесе Народној банци захтев за издавање лиценце, као и да обезбеди техничке услове за почетак рада банке, укључујући уплату оснивачког капитала у износу од 10 милиона евра.

Народна банка ће о захтеву одлучити у року од 30 дана, чиме би поступак издавања дозволе био окончан решењем о издавању дозволе за рад. Након уписа руске банке у регистар, стећи ће се услови за почетак њеног пословања.

Московска банка је високо рангирана од познатих светских рејтинг агенција (БББ), а њен већински власник је град Москва. Реч је, како се напомиње из НБС, о једној од пет највећих банака у Руској Федерацији, са билансном сумом од 14,1 милијарду евра и капиталом у износу од 1,2 милијарде евра. На основу досадашњег пословања и управљања другим друштвима у којима има власништво, међу којима има и неколико банака, НБС очекује да ће Московска банка обезбедити стабилно пословање банке у Србији, а тиме дати и већи подстицај конкуренцији на српском банкарском тржишту.

Уз Владу Москве чији је удео 59,9 одсто, иначе, акционари Московске банке су руске енергетске и нафтне компаније Мосенерго, Сургутњефтегас и Лукоил, али и JP Morgan Chase, Bear Stearans и Goldman Sachs. Од 500 највећих руских компанија, њих више од 150 су клијенти те банке која је основана 1994. године. Уз осам милиона физичких лица је и 102.000 правних.

Московска банка је, по неким изворима, већ закупила пословни простор у Београду. С обзиром на наше трговинске везе са Русијом, позитиван ефекат би могао да захвати и сва предузећа која послују са том земљом. Упућени кажу да би најслађи колач руска банка могла добити са НИС-ом и „Србијагасом”, компанијама чији су пословни приходи лане збирно износили више од 303 милијарде динара.

-----------------------------------------------------------

Ко може добити гринфилд инвестицију

Гринфилд лиценце банкама у Србији последњи пут су издате 2001, а добило их је свега пет, док су све остале ушле на тржиште куповином домаћих банака. НБС је у септембру 2006. саопштила да ће сагласност за стицање више од пет одсто управљачког акционарског права у банкама давати само банкама са потврђеним високим светским рејтингом и међународним финансијским институцијама које су већ присутне у власништву банака у Србији. Прецизније, за све банке које према последњем рангирању агенција „Стандард и пурс” имају најмање БББ.

Б. Думић

-----------------------------------------------------------

Цветковић: Прво продати домаће банке

(/slika2)Московска банка је крајем прошле године затражила лиценцу за рад на нашем тржишту коју до сада није добила јер, како кажу у Народној банци, није имала комплетну документацију при подношењу захтева.

Међутим, став Министарства за финансије, како је недавно на конференцији у Влади Србије рекао министар Мирко Цветковић, јесте да док не буду продате домаће банке (Креди банка из Крагујевца, Привредна банка из Панчева и Српска банка), које немају баш добру позицију на тржишту, није добро давати гринфилд лиценце.
„Ако се крене с њиховим масовним издавањем, онда ће банке почети да банкротирају”, одговорио је Цветковић на питање да ли ће Московској банци бити издата лиценца за реализацију гринфилд инвестиције у Србији. Са друге стране, није добро да тржиште дуго буде затворено, упозорио је тада министар, па треба пожурити с припремама за приватизацију домаћих банака.

Али, будући да лиценце издаје Народна банка, одлука о дозволи за рад Московске банке је у њеним рукама. Ставове Министарства, у централној банци нису хтели да коментаришу. Иначе, Московска банка је у новембру 2006. године од НБС добила дозволу за куповину 25 акција београдске Агробанке. Од те куповине је одустала јер је цена акција Агробанке значајно порасла за неколико месеци, колико је трајао поступак од достављања захтева НБС до добијања сагласности за преузимање мањинског пакета акција.

Та банка има власничко учешће у компанијама које су углавном у већинском државном власништву а баве се пословима из области нафтне индустрије и саобраћаја.

М. У. А.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.