Коначна одлука суда: „Асомекум” лажно основан

Одлука Привредног суда у Београду којом је усвојен тужбени захтев брата премијера Србије Андреја Вучића да се акт о оснивању привредног друштва „Асомекум” огласи апсолутно ништавим јуче је потврђена, сазнаје „Политика”. Одлуку коју је крајем прошле године донео судија Драган Драговић, према сазнањима нашег листа, потврдио је Апелациони привредни суд у Београду.

Брат премијера Александра Вучића поднео је тужбу суду 31. октобра 2014. године којом је тражио утврђивање ништавости акта о оснивању фирме „Асомекум” на његово име, јер је настао коришћењем фалсификата његових докумената.

Графолошка вештачења криминалистичке полиције, као и судског вештака Радослава Свичевића, који је саслушан на једном од рочишта, потврдила су да је реч о лажном документима, односно да су фалсификовани потписи на уговору о оснивању „Асомекума”.

Износећи завршне речи на суђењу, пуномоћник Андреја Вучића адвокат Зоран Јаковљевић рекао је да је неспорно утврђено да његов клијент нема везе са поменутом фирмом која је настала на основу фалсификованих документа и затражио од суда да поништи уговор о оснивању „Асомекума”. Правни заступник поменуте фирме Бранислав Чубрило тражио је да се тужба одбаци, тврдећи да суд није надлежан да процењује веродостојност личне карте, као и да тужба није благовремено поднета.

Последње рочиште које је трајало четири и по сата, за разлику од претходних која су била не дужа од пола сата, обележило је полемисање привременог заступника „Асомекума” са судијом и вештаком Свичевићем. Чубрило је инсистирао на читању свих списа предмета од подношења тужбе до тада, потом је полемисао са судијом о правним и процесним стварима, постављао низ питања и потпитања вештаку графологу и поред његовог исцрпног налаза и мишљења.

Судија Драган Драговић констатовао је да је предметом задужен (претходни судија је био изузет због одуговлачења поступка одлуком председника већа) у фази када су сви докази већ изведени, а сви писани прочитани. Он је напоменуо и да стручна јавност има дилему да ли се ништавост оснивачког акта може тражити и по другом основу осим оних који се изричито наводе у Закону о привредним друштвима. Судија је указао да овај закон не садржи одредбе о апсолутној ништавости, већ о поништају регистрације као и рокове за то.

– Исти закон, међутим, предвиђа могућност подношења тужбе за утврђивање ништавости оснивачког акта, али та одредба не регулише ко подноси тужбу, нити предвиђа рок за подношење – објаснио је судија на последњем рочишту.