Konačna odluka suda: „Asomekum” lažno osnovan

Odluka Privrednog suda u Beogradu kojom je usvojen tužbeni zahtev brata premijera Srbije Andreja Vučića da se akt o osnivanju privrednog društva „Asomekum” oglasi apsolutno ništavim juče je potvrđena, saznaje „Politika”. Odluku koju je krajem prošle godine doneo sudija Dragan Dragović, prema saznanjima našeg lista, potvrdio je Apelacioni privredni sud u Beogradu.

Brat premijera Aleksandra Vučića podneo je tužbu sudu 31. oktobra 2014. godine kojom je tražio utvrđivanje ništavosti akta o osnivanju firme „Asomekum” na njegovo ime, jer je nastao korišćenjem falsifikata njegovih dokumenata.

Grafološka veštačenja kriminalističke policije, kao i sudskog veštaka Radoslava Svičevića, koji je saslušan na jednom od ročišta, potvrdila su da je reč o lažnom dokumentima, odnosno da su falsifikovani potpisi na ugovoru o osnivanju „Asomekuma”.

Iznoseći završne reči na suđenju, punomoćnik Andreja Vučića advokat Zoran Jakovljević rekao je da je nesporno utvrđeno da njegov klijent nema veze sa pomenutom firmom koja je nastala na osnovu falsifikovanih dokumenta i zatražio od suda da poništi ugovor o osnivanju „Asomekuma”. Pravni zastupnik pomenute firme Branislav Čubrilo tražio je da se tužba odbaci, tvrdeći da sud nije nadležan da procenjuje verodostojnost lične karte, kao i da tužba nije blagovremeno podneta.

Poslednje ročište koje je trajalo četiri i po sata, za razliku od prethodnih koja su bila ne duža od pola sata, obeležilo je polemisanje privremenog zastupnika „Asomekuma” sa sudijom i veštakom Svičevićem. Čubrilo je insistirao na čitanju svih spisa predmeta od podnošenja tužbe do tada, potom je polemisao sa sudijom o pravnim i procesnim stvarima, postavljao niz pitanja i potpitanja veštaku grafologu i pored njegovog iscrpnog nalaza i mišljenja.

Sudija Dragan Dragović konstatovao je da je predmetom zadužen (prethodni sudija je bio izuzet zbog odugovlačenja postupka odlukom predsednika veća) u fazi kada su svi dokazi već izvedeni, a svi pisani pročitani. On je napomenuo i da stručna javnost ima dilemu da li se ništavost osnivačkog akta može tražiti i po drugom osnovu osim onih koji se izričito navode u Zakonu o privrednim društvima. Sudija je ukazao da ovaj zakon ne sadrži odredbe o apsolutnoj ništavosti, već o poništaju registracije kao i rokove za to.

– Isti zakon, međutim, predviđa mogućnost podnošenja tužbe za utvrđivanje ništavosti osnivačkog akta, ali ta odredba ne reguliše ko podnosi tužbu, niti predviđa rok za podnošenje – objasnio je sudija na poslednjem ročištu.