Атмосфера

Понекад ми се јаве млади људи који траже савет око одласка на студије напоље. Свако има различите разлоге и надања, али се увек сви слажу око фрустрирајуће атмосфере за развој младих у земљи. Према истраживању Ипсоса, омладина која одлази опредељује се за Запад, али је за војну сарадњу са Русијом. Говоре о два различита филма: један је онај у којем су они главни лик са каријером и љубавним животом, а други је филм о антиимперијалистичком рату. Као што филмове памтимо по атмосфери, тако и у кући или држави владају атмосфере које одсликавају међуљудске односе, који утичу на наше одлуке. Тако је субјективни осећај младих о њиховој будућности у Србији, насупрот званичној метеоролошкој прогнози, врло неповољан.

Клима у којој живе млади је као у драми „Уносно место” Островског, где је лудорија веровати у живот од рада, бити образован и против корупције. Са Радија 202 су ме позвали у емисију „Балкон” и објаснили су ми да је емисија посвећена онима који неће бити дочекани као спортисти на балкону. Сетих се да је младим математичарима у последњи час дочек на балкону отказао Синиша Мали, бивши члан панк бенда „Нисмо ми Индијанци”. Иако спорт служи као бег за народ, балкон је постао шифра за питање – кога вреднујемо у друштву. Они чији се глас чује стварају амбијент, а то су политичари, певаљке и криминалци. На страну мизерно улагање и недостатак стратегије у образовању, науци и култури, сумњиве дипломе самог врха државе недвосмислено говоре: овде ценимо уносно место.

Зато је успех младих математичара резултат супротан владајућој атмосфери. Како? Тако што су у својим породицама, врло често од родитеља интелектуалаца у областима природних наука, имали повољну микро-климу за свој развој, а онда прешли у изузетну атмосферу Математичке гимназије. Зато и одлазе из земље у потрази за климом погодном за даљи развој јер се човек умори од веслања насупрот струји.

Ту говорим о изузетнима, а шта ћемо са медиокритетима? Флоскула о промени свести народа је бесмислена јер се људи прилагођавају датој клими, па исти човек ради другачије у иностранству. У напуштеним местима по Србији, млади, полуписмени и неискусни преко партијског чланства долазе до ситних директорских позиција и тиме власт обезбеди гласове целе породице. Други одлазе као гастарбајтери, удају се и жене за папире и тако им се политичка атмосфера настани у њиховим кућама. Ми живимо у друштву, али и друштво се усели у свакога појединачно.

Велики допринос стварању патолошке климе дају медији. Ево цитата Џулијана Асанжа у његовој књизи „Када је ’Гугл’ срео ’Викиликс’”, па размислите о Бећковићки, Кесићу, Даници Вученић и ријалити програмима: „Мислим да слободно могу рећи да је, историјски, најчешћи облик цензуре економска цензура, када једноставно није профитабилно објавити нешто јер не постоји тржиште за то. Ја цензуру описујем као пирамиду. На врху пирамиде су убице новинара и објављивача. На следећем нивоу су правни напади на новинаре и оне који објављују. (...) На следећем нивоу имамо невероватну количину аутоцензуре. (...) Постоје затим и друге врсте аутоцензуре које мотивише брига над могућим изгубљеним пословним аранжманима или губитак од реклама. Ове врсте цензуре су још значајније јер се налазе још ниже у пирамиди.”

Слој на којем се економска цензура и аутоцензура преплићу је наша медијска клима проткана са пуно ситних одлука и зато је власти у интересу да управља широком базом пирамиде јер ту нема доказа о цензури.

Као у метеорологији, политичку атмосферу не креира само једна особа месијанског комплекса, већ спрега сила између наше међународне позиције, апатије грађана и неубедљивости опозиције. Није довољно да опозиција понуди програм, већ мора да мења атмосферу, што је могуће само ако унутар партије већ негује продуктивну микро-климу. Подршка за Бернија Сандерса у САД је у спрези с променом климе у односу на пре осам година, бар утолико што реч „социјалиста” сада сме да се изговори. Тај полет је изградио спој америчке омладине, какве-такве еволуције дискурса у САД, Бернијева биографија и непосредност, али и потпуна оперисаност од харизме осведоченог лажова и фаворита Хилари Клинтон која заступа моћни Волстрит. Пуно је чинилаца који граде атмосферу и на све њих опозиција мора да утиче, као у филму, од глуме преко расвете до сценографије и музике.

У Музеју историје Југославије траје изложба „Руска авангарда” на којој нам постане јасно да се ради о еко-систему совјетских уметника оба пола који су утицали једни на друге. Њихови радови су производ климе која је трајала неколико година око револуције. У „Времену” је обележено четрдесет година од Скорсезеовог „Таксисте”. Имао сам срећу да ми је један семестар предавао сценариста филма Пол Шредер. Он је своје протестантске и финансијске муке у средњим двадесетим, када је већ био разведен, претворио у сценарио, што је уз сарадњу мреже младих колега новог Холивуда постао култни филм. За разлику од тих примера, наши млади одлазе из фрустрирајуће атмосфере у Србији у богату, али преткошмарну Европу. Из превирања може да се изроди здрава атмосфера, али само ако се мислећи људи удруже да створе нешто квалитативно ново.

Редитељ