Atmosfera

Ponekad mi se jave mladi ljudi koji traže savet oko odlaska na studije napolje. Svako ima različite razloge i nadanja, ali se uvek svi slažu oko frustrirajuće atmosfere za razvoj mladih u zemlji. Prema istraživanju Ipsosa, omladina koja odlazi opredeljuje se za Zapad, ali je za vojnu saradnju sa Rusijom. Govore o dva različita filma: jedan je onaj u kojem su oni glavni lik sa karijerom i ljubavnim životom, a drugi je film o antiimperijalističkom ratu. Kao što filmove pamtimo po atmosferi, tako i u kući ili državi vladaju atmosfere koje odslikavaju međuljudske odnose, koji utiču na naše odluke. Tako je subjektivni osećaj mladih o njihovoj budućnosti u Srbiji, nasuprot zvaničnoj meteorološkoj prognozi, vrlo nepovoljan.

Klima u kojoj žive mladi je kao u drami „Unosno mesto” Ostrovskog, gde je ludorija verovati u život od rada, biti obrazovan i protiv korupcije. Sa Radija 202 su me pozvali u emisiju „Balkon” i objasnili su mi da je emisija posvećena onima koji neće biti dočekani kao sportisti na balkonu. Setih se da je mladim matematičarima u poslednji čas doček na balkonu otkazao Siniša Mali, bivši član pank benda „Nismo mi Indijanci”. Iako sport služi kao beg za narod, balkon je postao šifra za pitanje – koga vrednujemo u društvu. Oni čiji se glas čuje stvaraju ambijent, a to su političari, pevaljke i kriminalci. Na stranu mizerno ulaganje i nedostatak strategije u obrazovanju, nauci i kulturi, sumnjive diplome samog vrha države nedvosmisleno govore: ovde cenimo unosno mesto.

Zato je uspeh mladih matematičara rezultat suprotan vladajućoj atmosferi. Kako? Tako što su u svojim porodicama, vrlo često od roditelja intelektualaca u oblastima prirodnih nauka, imali povoljnu mikro-klimu za svoj razvoj, a onda prešli u izuzetnu atmosferu Matematičke gimnazije. Zato i odlaze iz zemlje u potrazi za klimom pogodnom za dalji razvoj jer se čovek umori od veslanja nasuprot struji.

Tu govorim o izuzetnima, a šta ćemo sa mediokritetima? Floskula o promeni svesti naroda je besmislena jer se ljudi prilagođavaju datoj klimi, pa isti čovek radi drugačije u inostranstvu. U napuštenim mestima po Srbiji, mladi, polupismeni i neiskusni preko partijskog članstva dolaze do sitnih direktorskih pozicija i time vlast obezbedi glasove cele porodice. Drugi odlaze kao gastarbajteri, udaju se i žene za papire i tako im se politička atmosfera nastani u njihovim kućama. Mi živimo u društvu, ali i društvo se useli u svakoga pojedinačno.

Veliki doprinos stvaranju patološke klime daju mediji. Evo citata Džulijana Asanža u njegovoj knjizi „Kada je ’Gugl’ sreo ’Vikiliks’”, pa razmislite o Bećkovićki, Kesiću, Danici Vučenić i rijaliti programima: „Mislim da slobodno mogu reći da je, istorijski, najčešći oblik cenzure ekonomska cenzura, kada jednostavno nije profitabilno objaviti nešto jer ne postoji tržište za to. Ja cenzuru opisujem kao piramidu. Na vrhu piramide su ubice novinara i objavljivača. Na sledećem nivou su pravni napadi na novinare i one koji objavljuju. (...) Na sledećem nivou imamo neverovatnu količinu autocenzure. (...) Postoje zatim i druge vrste autocenzure koje motiviše briga nad mogućim izgubljenim poslovnim aranžmanima ili gubitak od reklama. Ove vrste cenzure su još značajnije jer se nalaze još niže u piramidi.”

Sloj na kojem se ekonomska cenzura i autocenzura prepliću je naša medijska klima protkana sa puno sitnih odluka i zato je vlasti u interesu da upravlja širokom bazom piramide jer tu nema dokaza o cenzuri.

Kao u meteorologiji, političku atmosferu ne kreira samo jedna osoba mesijanskog kompleksa, već sprega sila između naše međunarodne pozicije, apatije građana i neubedljivosti opozicije. Nije dovoljno da opozicija ponudi program, već mora da menja atmosferu, što je moguće samo ako unutar partije već neguje produktivnu mikro-klimu. Podrška za Bernija Sandersa u SAD je u sprezi s promenom klime u odnosu na pre osam godina, bar utoliko što reč „socijalista” sada sme da se izgovori. Taj polet je izgradio spoj američke omladine, kakve-takve evolucije diskursa u SAD, Bernijeva biografija i neposrednost, ali i potpuna operisanost od harizme osvedočenog lažova i favorita Hilari Klinton koja zastupa moćni Volstrit. Puno je činilaca koji grade atmosferu i na sve njih opozicija mora da utiče, kao u filmu, od glume preko rasvete do scenografije i muzike.

U Muzeju istorije Jugoslavije traje izložba „Ruska avangarda” na kojoj nam postane jasno da se radi o eko-sistemu sovjetskih umetnika oba pola koji su uticali jedni na druge. Njihovi radovi su proizvod klime koja je trajala nekoliko godina oko revolucije. U „Vremenu” je obeleženo četrdeset godina od Skorsezeovog „Taksiste”. Imao sam sreću da mi je jedan semestar predavao scenarista filma Pol Šreder. On je svoje protestantske i finansijske muke u srednjim dvadesetim, kada je već bio razveden, pretvorio u scenario, što je uz saradnju mreže mladih kolega novog Holivuda postao kultni film. Za razliku od tih primera, naši mladi odlaze iz frustrirajuće atmosfere u Srbiji u bogatu, ali pretkošmarnu Evropu. Iz previranja može da se izrodi zdrava atmosfera, ali samo ako se misleći ljudi udruže da stvore nešto kvalitativno novo.

Reditelj