Извршитељима још већа овлашћења

Након незадовољства и примедаба на рад извршитељa који упадају у станове по основу одлуке суда и плене имовину, од 1. јула 2016. године почиње да се примењује нови Закон о извршењу и обезбеђењу, који прописује нова правила и у извршном поступку и даје још већа овлашћења јавним извршитељима. Да ли је ово добро решење за осиромашено друштво какво је наше за „Политику” у интервјуу који у целости објављујемо сутра говори Нела Кубуровић, помоћница министра правде.

Да ли су јавним извршитељима дата превелика овлашћења?

Извршитељи су носиоци јавних овлашћења на које је пренет део надлежности судова у извршном поступку. Искључиво су надлежни да поступају у наплати потраживања у комуналним предметима, док код спровођења извршења у другим ситуацијама, извршитељ поступа на основу одлуке суда и то само уколико се поверилац определио да извршење обави извршитељ. Јавни извршитељ у погледу овлашћења не може да се изједначи са судским извршитељем који је државни службеник и спроводи само поједине радње и то по налогу судије, без овлашћења да доноси било какве одлуке у извршном поступку. Јавни извршитељи, поред спровођења извршења, имају овлашћења и да одлучују у поступку и доносе поједине одлуке, као што то могу и судије.

Шта подразумевате под још већим овлашћењима?

Они ће спроводити сва извршења која су до сада могли да спроводе и суд и извршитељ, изузев оних у породичним споровима и враћању запосленог на рад, за шта ће и даље бити искључиво надлежан суд. У складу са новим законом, суд ће претходно морати да утврди да ли су испуњени услови да се неко извршење спроведе, односно да ли су оправдани захтеви повериоца, а након тога се предмет доставља извршитељу да спроводи принудну наплату. Више неће постојати могућност да поверилац бира да ли хоће да му суд до краја спроведе поступак или ће то бити извршитељ, као што је сада, већ ће у самом предлогу за извршење морати да одреди конкретног извршитеља коме ће суд проследити предмет када утврди да су испуњени сви услови за вођење извршног поступка. Нови закон предвиђа и већу заштиту дужника, јер се као правно средство уводи и жалба, која није била предвиђена у важећем закону. Дужник има већа права уколико извршитељ начини неке пропусте.

Ко може да буде јавни извршитељ?

Мора да буде дипломирани правник са радним искуством и положеним извршитељским испитом. Нови закон проширује услове које морају да испуне кандидати да би били именовани за извршитеља пошто им се шире и овлашћења. Поред извршитељског испита, мора да има положен и правосудни испит, као и завршену почетну обуку. Међу извршитељима има и бивших судија и адвоката. За разлику од судског извршитеља који је државни службеник распоређен на пословима са средњом школом и поступа по налогу судије, јавни извршитељи су дипломирани правници, овлашћени да самостално доносе одлуке у извршном поступку и спроводе извршне радње.

Наш лист је писао о драстичном случају у ком човек позајми књигу из библиотеке, врати је са закашњењем од две године и за то плати казну, а годину две касније појављују се извршитељи да плене имовину због судских трошкова у спору од ког је библиотека у међувремену одустала. Трошкови су десет пута већи од вредности књиге која је библиотеци давно враћена. Да ли је то нормално, да ли тако треба да функционише систем?

Министарству правде није поднета притужба на поступање у конкретном случају, односно дужник се није жалио на спроведени поступак. Извршитељ није могао да „плени” имовину без претходног судског поступка. Тачније, суд је на основу предлога, који је покренула библиотека, морао да донесе решење о извршењу у коме се наводе подаци о дужнику, па тако и адреса становања.

Мислите да је систем добро замишљен, ако од једне књиге из библиотеке неко заради 16.000 динара?

Извршни поступак није покренут ради враћања књиге, већ ради наплате новчане казне због неблаговременог враћања књиге. Извршитељ је спроводио наплату потраживања за износ који је претходно утврдио суд.

Значи остајете при том да је закон све прецизно дефинисао и да је овакав вид наплате дуговања добро замишљен?

Закон о извршењу и обезбеђењу јасно утврђује правила поступања у извршном поступку и примењује се на принудну наплату свих потраживања. Овде је специфичан повод због кога је настала обавеза.

Да ли је ово добро решење за осиромашено друштво какво је наше?

Правила извршног поступка су иста за све повериоце и све дужнике. Извршење је последица недобровољног плаћања одређеног дуга, који је најчешће утврђен правноснажном судском одлуком. Треба имати у виду да није сваки дужник сиромашан. У поступку извршења спроводи се и наплата од послодавца који запосленима није исплатио зараду, као и принудна наплата због неплаћања алиментације за децу.

Шта је изузето од извршења?

Социјална примања, примања на основу стипендије, на основу привремене незапослености. Такође, код зарада и пензија извршење може да се спроведе до две трећине зараде, а када је реч о минималној заради, извршење може бити до једне половине. Уколико дужник нема адекватну имовину, поступак ће се обуставити.

Ако људи масовно негодују на овакав начин наплате дугова који зову харачем, хоћете ли успоставити хуманији систем наплате дугова?

У случају да суд или извршитељ прекораче своја овлашћења, прописани су одговарајући правни акти, како би се преиспитале одлуке које су донете. Поред тога постоји и дисциплинска одговорност судија и извршитеља.

Колико је извршитеља санкционисано?

Прошле године су вођена 24 дисциплинска поступка против извршитеља и сви су окончани. Један је разрешен, а у највећем броју случајева изречене су новчане казне. Пред дисциплинском комисијом су у току два предмета где је поднет предлог да се извршитељима изрекне трајна забрана обављања ове делатности.

Добитница сте НАЛЕД-овог признања у 2015. због доприноса унапређењу Закона о извршењу. Смета ли вам што је реч о закону који изазива револт грађана?

Била сам члан радне групе за израду нацрта новог Закона о извршењу и обезбеђењу. Не бих рекла да постоје критике на нови закон. Он тек треба да се примењује од 1. јула и видећемо какви ће бити ефекти примене у пракси. Напоменула бих да је стручна јавност учествовала у изради закона, да су многобројне примедбе и сугестије усвојене, због чега је и Министарство правде похваљено. Управо због критика на постојећи закон који је у многим случајевима био недоречен и није био прецизан, приступило се изради новог закона.

Тај нови закон ће извршитељима дати још већа овлашћења?

Али и већу одговорност и већи надзор над њиховим радом. А и већу заштиту дужницима.

Али грађани нису задовољни оваквим видом наплате...

Дужник ће увек бити незадовољан због обавезе коју мора да изврши.

Има ли случајева да извршитељи обију стан док нема власника?

Свакако да у пракси постоји и таква ситуација, нарочито, ако је реч о принудном исељењу, где судски извршитељ или јавни извршитељ морају да ангажују и бравара да би се извршење спровело. Постоје случајеви где муж неће или не жели да изађе из стана или да преда имовину, која је судском одлуком припала његовој супрузи, а која је претходно била жртва физичког и психичког малтретирања. Тада се исто извршење спроводи уз присуство полиције, јер чињенице наводе да дужник може бити насилан.

Да ли извршитељи могу да плене све ствари у стану? Шта на пример могу да узму у вредности од сто евра?

Законом су таксативно наведене ствари које су изузете од извршења. Одећа, обућа, шпорет, фрижидер, храна, медаље, ордење, кућни љубимци… Извршитељи не узимају ствари, већ врше попис и процену непокретних ствари, за које се онда организује јавна продаја.

Може ли се одузети телевизор?

Може, јер то није нешто без чега не можете да живите.

Ако је реч о професионалном музичару, могу ли извршитељи да заплене његову виолину због комуналног дуга?

Могу.