Izvršiteljima još veća ovlašćenja

Nakon nezadovoljstva i primedaba na rad izvršitelja koji upadaju u stanove po osnovu odluke suda i plene imovinu, od 1. jula 2016. godine počinje da se primenjuje novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji propisuje nova pravila i u izvršnom postupku i daje još veća ovlašćenja javnim izvršiteljima. Da li je ovo dobro rešenje za osiromašeno društvo kakvo je naše za „Politiku” u intervjuu koji u celosti objavljujemo sutra govori Nela Kuburović, pomoćnica ministra pravde.

Da li su javnim izvršiteljima data prevelika ovlašćenja?

Izvršitelji su nosioci javnih ovlašćenja na koje je prenet deo nadležnosti sudova u izvršnom postupku. Isključivo su nadležni da postupaju u naplati potraživanja u komunalnim predmetima, dok kod sprovođenja izvršenja u drugim situacijama, izvršitelj postupa na osnovu odluke suda i to samo ukoliko se poverilac opredelio da izvršenje obavi izvršitelj. Javni izvršitelj u pogledu ovlašćenja ne može da se izjednači sa sudskim izvršiteljem koji je državni službenik i sprovodi samo pojedine radnje i to po nalogu sudije, bez ovlašćenja da donosi bilo kakve odluke u izvršnom postupku. Javni izvršitelji, pored sprovođenja izvršenja, imaju ovlašćenja i da odlučuju u postupku i donose pojedine odluke, kao što to mogu i sudije.

Šta podrazumevate pod još većim ovlašćenjima?

Oni će sprovoditi sva izvršenja koja su do sada mogli da sprovode i sud i izvršitelj, izuzev onih u porodičnim sporovima i vraćanju zaposlenog na rad, za šta će i dalje biti isključivo nadležan sud. U skladu sa novim zakonom, sud će prethodno morati da utvrdi da li su ispunjeni uslovi da se neko izvršenje sprovede, odnosno da li su opravdani zahtevi poverioca, a nakon toga se predmet dostavlja izvršitelju da sprovodi prinudnu naplatu. Više neće postojati mogućnost da poverilac bira da li hoće da mu sud do kraja sprovede postupak ili će to biti izvršitelj, kao što je sada, već će u samom predlogu za izvršenje morati da odredi konkretnog izvršitelja kome će sud proslediti predmet kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za vođenje izvršnog postupka. Novi zakon predviđa i veću zaštitu dužnika, jer se kao pravno sredstvo uvodi i žalba, koja nije bila predviđena u važećem zakonu. Dužnik ima veća prava ukoliko izvršitelj načini neke propuste.

Ko može da bude javni izvršitelj?

Mora da bude diplomirani pravnik sa radnim iskustvom i položenim izvršiteljskim ispitom. Novi zakon proširuje uslove koje moraju da ispune kandidati da bi bili imenovani za izvršitelja pošto im se šire i ovlašćenja. Pored izvršiteljskog ispita, mora da ima položen i pravosudni ispit, kao i završenu početnu obuku. Među izvršiteljima ima i bivših sudija i advokata. Za razliku od sudskog izvršitelja koji je državni službenik raspoređen na poslovima sa srednjom školom i postupa po nalogu sudije, javni izvršitelji su diplomirani pravnici, ovlašćeni da samostalno donose odluke u izvršnom postupku i sprovode izvršne radnje.

Naš list je pisao o drastičnom slučaju u kom čovek pozajmi knjigu iz biblioteke, vrati je sa zakašnjenjem od dve godine i za to plati kaznu, a godinu dve kasnije pojavljuju se izvršitelji da plene imovinu zbog sudskih troškova u sporu od kog je biblioteka u međuvremenu odustala. Troškovi su deset puta veći od vrednosti knjige koja je biblioteci davno vraćena. Da li je to normalno, da li tako treba da funkcioniše sistem?

Ministarstvu pravde nije podneta pritužba na postupanje u konkretnom slučaju, odnosno dužnik se nije žalio na sprovedeni postupak. Izvršitelj nije mogao da „pleni” imovinu bez prethodnog sudskog postupka. Tačnije, sud je na osnovu predloga, koji je pokrenula biblioteka, morao da donese rešenje o izvršenju u kome se navode podaci o dužniku, pa tako i adresa stanovanja.

Mislite da je sistem dobro zamišljen, ako od jedne knjige iz biblioteke neko zaradi 16.000 dinara?

Izvršni postupak nije pokrenut radi vraćanja knjige, već radi naplate novčane kazne zbog neblagovremenog vraćanja knjige. Izvršitelj je sprovodio naplatu potraživanja za iznos koji je prethodno utvrdio sud.

Znači ostajete pri tom da je zakon sve precizno definisao i da je ovakav vid naplate dugovanja dobro zamišljen?

Zakon o izvršenju i obezbeđenju jasno utvrđuje pravila postupanja u izvršnom postupku i primenjuje se na prinudnu naplatu svih potraživanja. Ovde je specifičan povod zbog koga je nastala obaveza.

Da li je ovo dobro rešenje za osiromašeno društvo kakvo je naše?

Pravila izvršnog postupka su ista za sve poverioce i sve dužnike. Izvršenje je posledica nedobrovoljnog plaćanja određenog duga, koji je najčešće utvrđen pravnosnažnom sudskom odlukom. Treba imati u vidu da nije svaki dužnik siromašan. U postupku izvršenja sprovodi se i naplata od poslodavca koji zaposlenima nije isplatio zaradu, kao i prinudna naplata zbog neplaćanja alimentacije za decu.

Šta je izuzeto od izvršenja?

Socijalna primanja, primanja na osnovu stipendije, na osnovu privremene nezaposlenosti. Takođe, kod zarada i penzija izvršenje može da se sprovede do dve trećine zarade, a kada je reč o minimalnoj zaradi, izvršenje može biti do jedne polovine. Ukoliko dužnik nema adekvatnu imovinu, postupak će se obustaviti.

Ako ljudi masovno negoduju na ovakav način naplate dugova koji zovu haračem, hoćete li uspostaviti humaniji sistem naplate dugova?

U slučaju da sud ili izvršitelj prekorače svoja ovlašćenja, propisani su odgovarajući pravni akti, kako bi se preispitale odluke koje su donete. Pored toga postoji i disciplinska odgovornost sudija i izvršitelja.

Koliko je izvršitelja sankcionisano?

Prošle godine su vođena 24 disciplinska postupka protiv izvršitelja i svi su okončani. Jedan je razrešen, a u najvećem broju slučajeva izrečene su novčane kazne. Pred disciplinskom komisijom su u toku dva predmeta gde je podnet predlog da se izvršiteljima izrekne trajna zabrana obavljanja ove delatnosti.

Dobitnica ste NALED-ovog priznanja u 2015. zbog doprinosa unapređenju Zakona o izvršenju. Smeta li vam što je reč o zakonu koji izaziva revolt građana?

Bila sam član radne grupe za izradu nacrta novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ne bih rekla da postoje kritike na novi zakon. On tek treba da se primenjuje od 1. jula i videćemo kakvi će biti efekti primene u praksi. Napomenula bih da je stručna javnost učestvovala u izradi zakona, da su mnogobrojne primedbe i sugestije usvojene, zbog čega je i Ministarstvo pravde pohvaljeno. Upravo zbog kritika na postojeći zakon koji je u mnogim slučajevima bio nedorečen i nije bio precizan, pristupilo se izradi novog zakona.

Taj novi zakon će izvršiteljima dati još veća ovlašćenja?

Ali i veću odgovornost i veći nadzor nad njihovim radom. A i veću zaštitu dužnicima.

Ali građani nisu zadovoljni ovakvim vidom naplate...

Dužnik će uvek biti nezadovoljan zbog obaveze koju mora da izvrši.

Ima li slučajeva da izvršitelji obiju stan dok nema vlasnika?

Svakako da u praksi postoji i takva situacija, naročito, ako je reč o prinudnom iseljenju, gde sudski izvršitelj ili javni izvršitelj moraju da angažuju i bravara da bi se izvršenje sprovelo. Postoje slučajevi gde muž neće ili ne želi da izađe iz stana ili da preda imovinu, koja je sudskom odlukom pripala njegovoj supruzi, a koja je prethodno bila žrtva fizičkog i psihičkog maltretiranja. Tada se isto izvršenje sprovodi uz prisustvo policije, jer činjenice navode da dužnik može biti nasilan.

Da li izvršitelji mogu da plene sve stvari u stanu? Šta na primer mogu da uzmu u vrednosti od sto evra?

Zakonom su taksativno navedene stvari koje su izuzete od izvršenja. Odeća, obuća, šporet, frižider, hrana, medalje, ordenje, kućni ljubimci… Izvršitelji ne uzimaju stvari, već vrše popis i procenu nepokretnih stvari, za koje se onda organizuje javna prodaja.

Može li se oduzeti televizor?

Može, jer to nije nešto bez čega ne možete da živite.

Ako je reč o profesionalnom muzičaru, mogu li izvršitelji da zaplene njegovu violinu zbog komunalnog duga?

Mogu.