Спасли два живота из канџи смрти

Запослени у полицијској станици у Раковици поносни су на своје колеге Драгослава Лазића и Марка Вучинића, који су у две одвојене интервенције спасли два живота. Тридесетогодишњи Драгослав Лазић је у смрсканом „опелу” на  Ковинском мосту у животу одржао сувозача Слободана Перића, а Марко Вучинић је из запаљеног стана на Лабудовом брду од сигурне смрти спасао осамдесет петогодишњег Радоша Зарића.

Остао уз повређеног док је куљао дим из смрсканог возила

Када је Драгослав Лазић, млађи полицајац прве класе, користећи слободан дан, у среду предвече кренуо из Ковина ка Смедереву, није ни слутио да ће на Ковинском мосту налетети на стравичан судар и ризикујући и свој живот успети да спасе сувозача.

–  Видео сам колону возила испред себе и одмах сам претпоставио да се догодило нешто лоше. Изашао сам из аута и кренуо ка мосту. Негде на средини били су расути делови аутомобила, потпуно уништен предњи део „опела” и смрскана кабина комбија. Притрчао сам „опелу”. Возач је био мртав. У том тренутку сам зачуо необичан звук. Сувозач, без свести, приклештен инструмент таблом борио се за дах – прича Лазић.

Полицајац је реаговао искусно. Полако је подигао крваву главу тешко повређеном човеку, наместио је тако да не дође до додатног гушења, а ножем пресекао сигурносни појас како би му олакшао дисање.

– Како нико од возача није обавестио полицију одмах сам позвао колеге из Смедерева и рекао им да су неопходни и ватрогасци. У том тренутку из аутомобила је почео да куља дим. Знао сам да може да дође до пожара, али ми није падало на памет да оставим повређеног човека. Замолио сам возача камиона да донесе апарат и почне да гаси Покушавао сам да успоставим било какав контакт са сувозачем – питао сам га ко је, како се зове, молио га да ми стисне руку, како бих проверио рефлексе, али он није реаговао – објашњава Лазић.

Ситуација није успаничила младог полицајца, коме ово није прва оваква интервенција. Драгослав и његов колега Зоран Себић су 2011. године из провалије на Лабудовом брду из запаљеног џипа извукли двоје турских држављана. За тај подвиг су добили и општинску награду.

Он је основе Прве помоћи савладао у школи унутрашњих послова у Сремској Каменици.

– Имали смо одличну екипу прве помоћи окупљену око професорке Биљане Савић. Од ње сам научио све оно што већ годинама користим на терену – прича Лазић.

У полицијској станици Раковица Лазић ради већ једанаест година и на посао долази из Крушевца. На путу од куће до посла и назад остави више од осам сати. Ожењен је и отац двоје деце.

– Од свих животних успеха најважније ми је то што сам од сигурне смрти отргао девет људи – истиче Лазић.

Из ватре извукао осамдесет пегодишњег човека

Густ дим, блиндирана врата и јак пламен нису спречили млађег полицајца прве класе Марка Вучинића да из запаљеног стана на Лабудовом брду спасе осамдесет петодишњег суграђанина. Са колегом Немањом Сретеновићем први је стигао у зграду Улици сердара Јанка Вукотића у којој је горео стан на трећем спрату.

–  Дочекали су нас успаничени станари, јер је цела унутрашњост зграде била обавијена димом. Нико од њих није знао да нам каже да ли и колико људи има у стану који је горео. Колега и ја смо устрчали уз степенице до трећег спрата. Нисмо смели одмах да провалимо врата да не би пустили ваздух и омогућили да се ватра распламса – прича Вучинић. Он је покушао да преко прозора из комшијског стана уђе у запаљени стан, али је раздаљина била велика.

– Немања и ја смо се премишљали да ли да чекамо ватрогасце, али нисмо смели јер је време цурило. У једном тренутку од јачине пламена је пукло прозорско стакло. Знао сам да је ваздух ушао и да што пре морам унутра – каже Вучинић.

Врата су била блиндирана, али вероватно лошијег квалитета, па је Марко успео да их развали.

– Ушао сам у ходник и на поду у густом диму угледао човека. Био је црн од гарежи, а косу му је већ оштетио пламен. Ставио сам дуксерицу преко лица, подигао га и заједно са колегом и двојицом младића, снели смо га низ степениште. Пре доласка лекара указали смо му прву помоћ – објашњава Вучинић.

Марко је већ 12 година у тиму раковичке полицијске станице. И он је годинама из Краљева стизао на посао у Београд. Ожењен је и има петомесечно дете.

– Ми смо обучени за овај посао. Дужност нам је као полицајцима и као људима да помогнемо онима који су у невољи – скромно прича Вучинић, чији је отац полицајац пре 21 годину настрадао на дужности у Призрену.