Spasli dva života iz kandži smrti

Zaposleni u policijskoj stanici u Rakovici ponosni su na svoje kolege Dragoslava Lazića i Marka Vučinića, koji su u dve odvojene intervencije spasli dva života. Tridesetogodišnji Dragoslav Lazić je u smrskanom „opelu” na  Kovinskom mostu u životu održao suvozača Slobodana Perića, a Marko Vučinić je iz zapaljenog stana na Labudovom brdu od sigurne smrti spasao osamdeset petogodišnjeg Radoša Zarića.

Ostao uz povređenog dok je kuljao dim iz smrskanog vozila

Kada je Dragoslav Lazić, mlađi policajac prve klase, koristeći slobodan dan, u sredu predveče krenuo iz Kovina ka Smederevu, nije ni slutio da će na Kovinskom mostu naleteti na stravičan sudar i rizikujući i svoj život uspeti da spase suvozača.

–  Video sam kolonu vozila ispred sebe i odmah sam pretpostavio da se dogodilo nešto loše. Izašao sam iz auta i krenuo ka mostu. Negde na sredini bili su rasuti delovi automobila, potpuno uništen prednji deo „opela” i smrskana kabina kombija. Pritrčao sam „opelu”. Vozač je bio mrtav. U tom trenutku sam začuo neobičan zvuk. Suvozač, bez svesti, priklešten instrument tablom borio se za dah – priča Lazić.

Policajac je reagovao iskusno. Polako je podigao krvavu glavu teško povređenom čoveku, namestio je tako da ne dođe do dodatnog gušenja, a nožem presekao sigurnosni pojas kako bi mu olakšao disanje.

– Kako niko od vozača nije obavestio policiju odmah sam pozvao kolege iz Smedereva i rekao im da su neophodni i vatrogasci. U tom trenutku iz automobila je počeo da kulja dim. Znao sam da može da dođe do požara, ali mi nije padalo na pamet da ostavim povređenog čoveka. Zamolio sam vozača kamiona da donese aparat i počne da gasi Pokušavao sam da uspostavim bilo kakav kontakt sa suvozačem – pitao sam ga ko je, kako se zove, molio ga da mi stisne ruku, kako bih proverio reflekse, ali on nije reagovao – objašnjava Lazić.

Situacija nije uspaničila mladog policajca, kome ovo nije prva ovakva intervencija. Dragoslav i njegov kolega Zoran Sebić su 2011. godine iz provalije na Labudovom brdu iz zapaljenog džipa izvukli dvoje turskih državljana. Za taj podvig su dobili i opštinsku nagradu.

On je osnove Prve pomoći savladao u školi unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici.

– Imali smo odličnu ekipu prve pomoći okupljenu oko profesorke Biljane Savić. Od nje sam naučio sve ono što već godinama koristim na terenu – priča Lazić.

U policijskoj stanici Rakovica Lazić radi već jedanaest godina i na posao dolazi iz Kruševca. Na putu od kuće do posla i nazad ostavi više od osam sati. Oženjen je i otac dvoje dece.

– Od svih životnih uspeha najvažnije mi je to što sam od sigurne smrti otrgao devet ljudi – ističe Lazić.

Iz vatre izvukao osamdeset pegodišnjeg čoveka

Gust dim, blindirana vrata i jak plamen nisu sprečili mlađeg policajca prve klase Marka Vučinića da iz zapaljenog stana na Labudovom brdu spase osamdeset petodišnjeg sugrađanina. Sa kolegom Nemanjom Sretenovićem prvi je stigao u zgradu Ulici serdara Janka Vukotića u kojoj je goreo stan na trećem spratu.

–  Dočekali su nas uspaničeni stanari, jer je cela unutrašnjost zgrade bila obavijena dimom. Niko od njih nije znao da nam kaže da li i koliko ljudi ima u stanu koji je goreo. Kolega i ja smo ustrčali uz stepenice do trećeg sprata. Nismo smeli odmah da provalimo vrata da ne bi pustili vazduh i omogućili da se vatra rasplamsa – priča Vučinić. On je pokušao da preko prozora iz komšijskog stana uđe u zapaljeni stan, ali je razdaljina bila velika.

– Nemanja i ja smo se premišljali da li da čekamo vatrogasce, ali nismo smeli jer je vreme curilo. U jednom trenutku od jačine plamena je puklo prozorsko staklo. Znao sam da je vazduh ušao i da što pre moram unutra – kaže Vučinić.

Vrata su bila blindirana, ali verovatno lošijeg kvaliteta, pa je Marko uspeo da ih razvali.

– Ušao sam u hodnik i na podu u gustom dimu ugledao čoveka. Bio je crn od gareži, a kosu mu je već oštetio plamen. Stavio sam duksericu preko lica, podigao ga i zajedno sa kolegom i dvojicom mladića, sneli smo ga niz stepenište. Pre dolaska lekara ukazali smo mu prvu pomoć – objašnjava Vučinić.

Marko je već 12 godina u timu rakovičke policijske stanice. I on je godinama iz Kraljeva stizao na posao u Beograd. Oženjen je i ima petomesečno dete.

– Mi smo obučeni za ovaj posao. Dužnost nam je kao policajcima i kao ljudima da pomognemo onima koji su u nevolji – skromno priča Vučinić, čiji je otac policajac pre 21 godinu nastradao na dužnosti u Prizrenu.