Чавес „ослобађа“ Колумбију

Венецуелански председник Уго Чавес наредио је затварање амбасаде у Боготи и послао десет тенковских батаљона на границу са суседном Колумбијом, у знак подршке савезничком Еквадору чија је територија била узурпирана ваздушним нападом колумбијске авијације.

Три суседне јужноамеричке земље само што нису заратиле после бомбашког напада колумбијских регуларних снага на логор побуњеничке гериле Фарк. У овом нападу убијено је 17 герилаца међу којима и портпарол злогласне паравојне формације Раул Режес, што је у Колумбији прослављено као до сада најјачи ударац Фарку. Еквадор је то протумачио као агресију на своју територију. Бомбе из колумбијских авиона пале су, наиме, на територију Еквадора где се улогорио штаб герилаца. Колумбијска пешадија је потом, како произлази из описа ових окршаја у току викенда, прешла границу како би извукла тела герилаца и заробила рањенике.

Војници су рацију извели на око два километра од границе у суседном Еквадору. При том је, како је накнадно саопштено, колумбијска пешадија запленила и документе који откривају везу између ове колумбијске терористичке организације (како је Фарк оквалификован у Европској унији и САД) и врха еквадорске власти у Киту.

Еквадорски председник Рафаел Кореа, после запаљивог говора Уга Чавеса у редовној недељној телевизијској емисији „Ало, председниче“, одлучио је да затвори еквадорску амбасаду у Колумбији и наредио концентрацију еквадорских трупа на граници. Пре Чавесове одлуке да слањем тенкова заоштри ситуацију са суседном Колумбијом, деловало је да ће се еквадорски челник задовољити извињењем из Боготе. Левичарске власти у Венецуели и Еквадору су у блиском савезништву, док је Колумбија прва међу латиноамеричким земљама на листи Вашингтона као најближи савезник САД. Њој је за борбу против наркотрафикантске мафије и тероризма намењена и највећа помоћ из америчког буџета (600 милиона долара годишње).

Чавес је у недељу минутом ћутања одао пошту погинулом Режесу, за кога је рекао да је „кукавички нападнут на спавању“, док је у Колумбији уз све државне почасти сахрањен један од погинулих војника регуларне војске. Захваљујући посредништву венецуеланског председника, Фарк је у протекла два месеца ослободио седам талаца, али у својим камповима у џунгли држи још око седам стотина отетих особа. Међу њима је и некадашња кандидаткиња за председницу Колумбије Ингрид Бетанкур.

Ова заробљеница, двојног – колумбијско-француског држављанства, већ шест пуних година преживљава у логорима Фарка и према подацима са терена њен живот је због болести на измаку. Француски председник Никола Саркози предложио је да и лично дође у Колумбију и у директном контакту са вођама Фарка испослује њено ослобађање. Мало је вероватно да ће му после најновијих регионалних војних операција тако нешто поћи за руком.

Венецуела и Еквадор затражили су од Европе да третира Фарк као побуњеничку организацију. Ова група, која себе повезује са марксистичком идеологијом, већ четири деценије води оружану борбу против регуларних јединица Колумбије. Повезана је са наркотрафикантима и финансира се делимично откупнинама које добија за отмице. Процењује се да састав њених оружаних формација данас не прелази осам хиљада војника, док је пре десетак година Фарк био знатно јачи. Многи су се, како се тврди у Боготи, разочарали и напустили герилу, док је део побуњеника изгинуо у војним окршајима.

Колумбијска армија је бројчано јача и боље обучена од венецуеланске, како се процењује у Вашингтону који је за сада „забринут“ најновијим развојем догађаја. Венецуела је, међутим, недавно купила 53 руска војна хеликоптера и 24 ратна авиона „сухој”, па је њена авијација супериорна над колумбијском. Чавес се притом ослања и на побуњеничку герилу, са којом рачуна да „ослободи Колумбију од подаништва америчкој империји“. Он истовремено позива остале латиноамеричке земље да се јасно изјасне на чијој су страни.