Тријумф реформиста у Техерану

Ирански реформисти остварили су убедљив изборни резултат који мења однос снага и могао би да одреди будућност земље која је јединствен експеримент теократске републике.

Реформистички савезници председника Хасана Руханија, умерени конзервативци и независни кандидати на изборима за ирански парламент изборили су се за највећи број посланика до сада, а у Техерану су тријумфално славили узимајући све гласове.

Изборна подршка означава снажан мандат политичкој групацији која реформама намерава да опорави економију, учврсти поверење јавности, оснажи позицију Ирана као регионалне силе, смањи тензије и поврати позиције у међународној заједници, из које је био искључен после исламске револуције 1979. године.

„Коалиција наде”, коју предводи Мохамед Реза Ареф, потпредседник у време владавине реформистичког председника Мухамеда Хатамија, остварила је неочекивани успех и на изборима за Скупштину експерата, утицајну верску институцију која бира врховног вођу, највиши ауторитет власти у земљи.

Док се чекају коначни резултати, предвиђа се да ниједна од три политичке формације неће имати парламентарну већину, али постаје све извесније да је највећи губитник најконзервативнија шиитска елита.

Успон реформиста и центриста наговештава да ће, уколико освоје трећину места у Меџлису, председник Рухани на путу реформи имати мање противника него до сада. Успех је тим већи, јер је конзервативни Савет чувара револуције у предизборном процесу дисквалификовао многе умерене кандидате.

Иако реформисти неће имати већину у Парламенту, којим од 2004. доминирају конзервативци, резултат наговештава јачање курса отварања према свету, обазривих унутрашњих политичких, економских и социјалних промена – које ни на који начин не поткопавају темеље које је давно поставио ајатолах Хомеини.

Колико је успеху допринело отварање Ирана и укидање санкција, а колико жеља нове генерације за реформама, тешко је квантификовати, али је извесно да је сваки од ових фактора утицао на резултат какав ни Рухани није очекивао.

Конзервативци, чија су традиционална упоришта по унутрашњости, блиски су врховном вођи, великом ајатолаху Али Хамнеију, који је на власти од 1989, и веома су скептични према нормализацији односа са Западом, која је уследила после потписивања нуклеарног споразума Ирана и шест великих сила прошлог јула у Бечу.

Глави архитекта споразума којим је са Ирана условно скинута анатема да жели да направи атомску бомбу у замену за поступно укидање међународних санкција, био је управо председник Рухани, коме су избори послужили као својеврсни референдум о расположењу Иранаца: или према изласку из изолације или наставку конфронтације.

У изборима за 290 посланика Парламента Руханијев блок је најубедљивије тријумфовао у Техерану, где су реформисти освојили свих 30 места резервисаних за главни град.

Председник Рухани и његов најближи савезник, бивши председник Али Акбар Хашеми Рафсанџани, освојили су неочекивано велики број гласова и у 88-чланој Скупштини експерата.

Ово тело, коме су подређене законодавна, извршна и судска власт, војска, полиција и медији, сматра се бастионом шиитских традиционалиста. Конзервативци готово да су доживели дебакл у Техерану, где се бирало 16 чланова. Прошла су само тројица веома познатих, укључујући и садашњег председника Скупштине Мухамеда Јаздија.

Ако се имају у виду године садашњег врховног вође, 76, и извештаји о његовом нарушеном здрављу, промена структуре Скупштине експерата могла би да буде од далекосежне важности за будућност земље.

Ирански изборни систем изузетно је компликован. Сваки од бирача који су гласали у Техерану морао је руком да напише имена и бројеве 30 кандидата за Меџлис и још 16 за Скупштину експерата за које ће гласати.

Компликована процедура ипак није обесхрабрила 33 милиона оних који су изашли на биралишта, а изборни резултат јасно показује да су млади Иранци – који чине 60 одсто од 80 милиона становника – жељни промена после година током којих је бивши председник Махмуд Ахмадинеџад подгрејавао тензију са Америком и спречавао сваку критику у земљи.

„Такмичење је завршено. Време је да се отвори ново поглавље иранског економског развоја заснованог на домаћим способностима и међународним приликама”, цитира Руханија званична иранска агенција ИРНА.

Несумњиво да највеће заслуге за успех умереног блока има председник Рухани, који је потписивањем нуклеарног споразума отворио пут поступном укидању дугогодишњих међународних санкција које су притискале националну економију и у изолацији држале читаву генерацију младих Иранаца.

У земљи у којој се антиамериканизам учио деценијама, Рухани се због споразума нашао на мети критика конзервативних кругова који су га оптуживали да је чинио превелике уступке Американцима. Посебно активни били су припадници елитне Револуционарне гарде, паравојне формације која је успоставила контролу над најважнијим сектором националне привреде, трговином нафтом и гасом.

Али, Рухани је, као ниједан председник пре њега, успео да успостави добре односе с ајатолахом Хамнеијем, чија је реч последња и без чије сагласности не могу да се доносе најважније одлуке.

Рухани је после укидања санкција успешно капиталисао на потенцијалима Ирана као земље с великим резервама нафте, другим највећим светским резервама гаса, индустријским потенцијалима и образованом радном снагом. Глобални инвеститори одмах после почетка отварања појурили су с понудама.

Током овогодишњих посета Италији и Француској Рухани је омогућио склапање стотина милиона долара вредних уговора који ће модернизовати технолошки заостале секторе привреде и отворити перспективе за запошљавање.

Обнова индустрије, посебно нафте и гаса, можда ће трајати и годинама, имајући у виду штете током времена санкција, али бирачи су се у великом броју захвалили онима који су подигли рампе.

Успеху је несумњиво допринео и став око Сирије, јер огромна већина Иранаца брани подршку коју Техеран даје братском шиитском режиму у Дамаску и либанским шиитима окупљеним око Божије партије, Хезболаха. Рухани је Иранце додатно мобилисао и поводом тензије са сунитском Саудијском Арабијом.

Чекајући на више модернизације, Иран се већ променио. Жене и мушкарци гласали су први пут без завеса које су их делиле на ранијим изборима, а власти су испуниле обећање да ће омогућити да на изборе изађе свих 55 милиона људи с правом гласа, што је, први пут после одласка у кућни притвор 2011, искористио опозициони лидер Мир Хосеин Мусави.