Trijumf reformista u Teheranu

Iranski reformisti ostvarili su ubedljiv izborni rezultat koji menja odnos snaga i mogao bi da odredi budućnost zemlje koja je jedinstven eksperiment teokratske republike.

Reformistički saveznici predsednika Hasana Ruhanija, umereni konzervativci i nezavisni kandidati na izborima za iranski parlament izborili su se za najveći broj poslanika do sada, a u Teheranu su trijumfalno slavili uzimajući sve glasove.

Izborna podrška označava snažan mandat političkoj grupaciji koja reformama namerava da oporavi ekonomiju, učvrsti poverenje javnosti, osnaži poziciju Irana kao regionalne sile, smanji tenzije i povrati pozicije u međunarodnoj zajednici, iz koje je bio isključen posle islamske revolucije 1979. godine.

„Koalicija nade”, koju predvodi Mohamed Reza Aref, potpredsednik u vreme vladavine reformističkog predsednika Muhameda Hatamija, ostvarila je neočekivani uspeh i na izborima za Skupštinu eksperata, uticajnu versku instituciju koja bira vrhovnog vođu, najviši autoritet vlasti u zemlji.

Dok se čekaju konačni rezultati, predviđa se da nijedna od tri političke formacije neće imati parlamentarnu većinu, ali postaje sve izvesnije da je najveći gubitnik najkonzervativnija šiitska elita.

Uspon reformista i centrista nagoveštava da će, ukoliko osvoje trećinu mesta u Medžlisu, predsednik Ruhani na putu reformi imati manje protivnika nego do sada. Uspeh je tim veći, jer je konzervativni Savet čuvara revolucije u predizbornom procesu diskvalifikovao mnoge umerene kandidate.

Iako reformisti neće imati većinu u Parlamentu, kojim od 2004. dominiraju konzervativci, rezultat nagoveštava jačanje kursa otvaranja prema svetu, obazrivih unutrašnjih političkih, ekonomskih i socijalnih promena – koje ni na koji način ne potkopavaju temelje koje je davno postavio ajatolah Homeini.

Koliko je uspehu doprinelo otvaranje Irana i ukidanje sankcija, a koliko želja nove generacije za reformama, teško je kvantifikovati, ali je izvesno da je svaki od ovih faktora uticao na rezultat kakav ni Ruhani nije očekivao.

Konzervativci, čija su tradicionalna uporišta po unutrašnjosti, bliski su vrhovnom vođi, velikom ajatolahu Ali Hamneiju, koji je na vlasti od 1989, i veoma su skeptični prema normalizaciji odnosa sa Zapadom, koja je usledila posle potpisivanja nuklearnog sporazuma Irana i šest velikih sila prošlog jula u Beču.

Glavi arhitekta sporazuma kojim je sa Irana uslovno skinuta anatema da želi da napravi atomsku bombu u zamenu za postupno ukidanje međunarodnih sankcija, bio je upravo predsednik Ruhani, kome su izbori poslužili kao svojevrsni referendum o raspoloženju Iranaca: ili prema izlasku iz izolacije ili nastavku konfrontacije.

U izborima za 290 poslanika Parlamenta Ruhanijev blok je najubedljivije trijumfovao u Teheranu, gde su reformisti osvojili svih 30 mesta rezervisanih za glavni grad.

Predsednik Ruhani i njegov najbliži saveznik, bivši predsednik Ali Akbar Hašemi Rafsandžani, osvojili su neočekivano veliki broj glasova i u 88-članoj Skupštini eksperata.

Ovo telo, kome su podređene zakonodavna, izvršna i sudska vlast, vojska, policija i mediji, smatra se bastionom šiitskih tradicionalista. Konzervativci gotovo da su doživeli debakl u Teheranu, gde se biralo 16 članova. Prošla su samo trojica veoma poznatih, uključujući i sadašnjeg predsednika Skupštine Muhameda Jazdija.

Ako se imaju u vidu godine sadašnjeg vrhovnog vođe, 76, i izveštaji o njegovom narušenom zdravlju, promena strukture Skupštine eksperata mogla bi da bude od dalekosežne važnosti za budućnost zemlje.

Iranski izborni sistem izuzetno je komplikovan. Svaki od birača koji su glasali u Teheranu morao je rukom da napiše imena i brojeve 30 kandidata za Medžlis i još 16 za Skupštinu eksperata za koje će glasati.

Komplikovana procedura ipak nije obeshrabrila 33 miliona onih koji su izašli na birališta, a izborni rezultat jasno pokazuje da su mladi Iranci – koji čine 60 odsto od 80 miliona stanovnika – željni promena posle godina tokom kojih je bivši predsednik Mahmud Ahmadinedžad podgrejavao tenziju sa Amerikom i sprečavao svaku kritiku u zemlji.

„Takmičenje je završeno. Vreme je da se otvori novo poglavlje iranskog ekonomskog razvoja zasnovanog na domaćim sposobnostima i međunarodnim prilikama”, citira Ruhanija zvanična iranska agencija IRNA.

Nesumnjivo da najveće zasluge za uspeh umerenog bloka ima predsednik Ruhani, koji je potpisivanjem nuklearnog sporazuma otvorio put postupnom ukidanju dugogodišnjih međunarodnih sankcija koje su pritiskale nacionalnu ekonomiju i u izolaciji držale čitavu generaciju mladih Iranaca.

U zemlji u kojoj se antiamerikanizam učio decenijama, Ruhani se zbog sporazuma našao na meti kritika konzervativnih krugova koji su ga optuživali da je činio prevelike ustupke Amerikancima. Posebno aktivni bili su pripadnici elitne Revolucionarne garde, paravojne formacije koja je uspostavila kontrolu nad najvažnijim sektorom nacionalne privrede, trgovinom naftom i gasom.

Ali, Ruhani je, kao nijedan predsednik pre njega, uspeo da uspostavi dobre odnose s ajatolahom Hamneijem, čija je reč poslednja i bez čije saglasnosti ne mogu da se donose najvažnije odluke.

Ruhani je posle ukidanja sankcija uspešno kapitalisao na potencijalima Irana kao zemlje s velikim rezervama nafte, drugim najvećim svetskim rezervama gasa, industrijskim potencijalima i obrazovanom radnom snagom. Globalni investitori odmah posle početka otvaranja pojurili su s ponudama.

Tokom ovogodišnjih poseta Italiji i Francuskoj Ruhani je omogućio sklapanje stotina miliona dolara vrednih ugovora koji će modernizovati tehnološki zaostale sektore privrede i otvoriti perspektive za zapošljavanje.

Obnova industrije, posebno nafte i gasa, možda će trajati i godinama, imajući u vidu štete tokom vremena sankcija, ali birači su se u velikom broju zahvalili onima koji su podigli rampe.

Uspehu je nesumnjivo doprineo i stav oko Sirije, jer ogromna većina Iranaca brani podršku koju Teheran daje bratskom šiitskom režimu u Damasku i libanskim šiitima okupljenim oko Božije partije, Hezbolaha. Ruhani je Irance dodatno mobilisao i povodom tenzije sa sunitskom Saudijskom Arabijom.

Čekajući na više modernizacije, Iran se već promenio. Žene i muškarci glasali su prvi put bez zavesa koje su ih delile na ranijim izborima, a vlasti su ispunile obećanje da će omogućiti da na izbore izađe svih 55 miliona ljudi s pravom glasa, što je, prvi put posle odlaska u kućni pritvor 2011, iskoristio opozicioni lider Mir Hosein Musavi.