​Врх СПЦ на Петом континенту

Петнаест дана пошто је завршио трећу канонску посету Канади, патријарх српски Иринеј, одлази на нови прекоокеански пут – у Аустралију. Биће то његова прва посета Митрополији аустралијско-новозеландској у својству поглавара СПЦ, али не и први одлазак на Пети континент. У време када је обављао дужност владике нишког, Иринеј је 2004. године са патријархом Павлом и још неколико епископа посетио тамошње свештенство и вернике. Према програму посете коју је објавила Српска православна црква, патријарх Иринеј требало би у среду да допутује у Мелбурн. Током посете српски патријарх обићи ће 14 храмова српске цркве у Мелбурну, Аделејду, Сиднеју, Бризбејну... Делегацију СПЦ, коју предводи поглавар српске цркве, током 11 дана посете, дочекиваће свештенство и верници на четири аустралијска аеродрома. Осим патријарха, како је објавила Митрополија аустралијско-новозеландска, у делегацији ће бити и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископи сремски Василије, новограчаничко-средњозападноамерички Лонгин, западноевропски Лука. Како је наведено, главни повод посете је освећење обновљеног храма саборне цркве Свете тројице у Источном Брансвику, у Мелбурну. Ова велика црква, са салом и кућом пре тачно 40 година купљена је од англиканаца за тадашњих 105.000 долара.

Незаобилазна тачка на овом путовању свакако је манастир Светог Саве у Илејну, где би патријарх српски Иринеј требало у петак да служи литургију. Светиња удаљена око 150 километара од Мелбурна била је некада седиште Аустралијско-новозеландске епархије, а и данас је једно од најважнијих духовних средишта српске цркве које окупља око себе бројне вернике. Од оснивања манастира 1972. године на имању које се простире на око 80 хектара подигнуте су бројне зграде. Тако се овде, између осталог, налазе два храма, конаци, неколико кућа које су верници саградили као своје задужбине... Први епископ аустралијско-новозеландски Николај (Мрђа), који се упокојио 2015. године, подигао је на овом земљишту дечје летовалиште и музеј. Ту је основао и прво српско православно гробље у Аустралији. Недалеко од храма, 1979. године, како у својој књизи о историји СПЦ у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци пишу Станимир Спасовић и Србољуб Милетић, саграђено је и насеље српских пензионера „Јелена Калабић Ђорић Милетић”, које се састоји од осам станова. У манастиру у Илејну биће приређена и локална прослава преподобног старца Никанора Хиландарца, уз чије се име на Петом континенту обавезно додаје и да је био помиритељ аустралијских Срба. После 60 година проведених у Хиландару, где је обављао дужност проигумана, али и прота Свете Горе, старац Никанор је у 87. години живота дошао у Аустралију 1990. године у „мировну мисију”. Раскол који се догодио 1963. године, када се епископ америчко-канадски Дионисије одвојио од Српске православне цркве, прелио се и на Аустралију. Деценијама су се парохије, свештенство и верници делили на оне одане епископу Дионисију и оне које су остале у јединству са СПЦ. Због тога су и тадашње посете Аустралији великодостојника српске цркве у себи увек носиле и помиритељску компоненту. Први српски епископ који је посетио Пети континент био је владика Лаврентије, који је данас на челу Епархије шабачке. Било је то 1969. године. Међутим, снажан подстицај јачању црквеног јединства имала је и посета првог српског патријарха који је крочио на аустралијско тле: патријарха Павла. Поделе, ипак, нису заобишле ни садашњег митрополита аустралијско-новозеландског Иринеја (Добријевића) чијем се именовању на то место успротивио део свештенства и верника. Сукоби са надлежним архијерејем завршавали су и на грађанском суду. Иако у Аустралији и данас делује „Слободна Српска православна црква”, као подсетник и остатак подела зачетих пре више од пола века, чини се да већина Срба у Аустралији данас више има потребу да се сретне са поглаваром своје цркве него да од њега чује позиве на јединство и осуде раскола.

Осим светиња, патријарх Иринеј обићи ће и српски спортски центар у Бониригу, као и градилиште колеџа „Свети Сава” у Варовилу, предграђу Сиднеја. Земљиште за будући српски колеџ од око 75 хектара купљено је 2003. године. Наредне године освештао га је патријарх Павле у присуству више од 10.000 Срба. Када радови буду готови, то ће бити прва српска школа на Петом континенту.