Зашто ММФ хоће већу инфлацију у Србији

Шеф ми­си­је ММФ-а, Џејмс Руф, по­др­жао је у про­шли пе­так у Бе­о­гра­ду НБС у на­ме­ри да на­ста­ви са опре­зним по­пу­шта­њем мо­не­тар­не по­ли­ти­ке, ре­кав­ши да „оквир ци­ља­не ин­фла­ци­је од­го­ва­ра Ср­би­ји.” Ми­си­ја сма­тра„ да би тре­ба­ло до­зво­ли­ти ве­ћу днев­ну флек­си­бил­ност де­ви­зног кур­са, у ме­ри у ко­јој то не би угро­зи­ло по­ста­вље­ни ин­фла­ци­о­ни циљ и фи­нан­сиј­ску ста­бил­ност”, ре­као је Руф. Шта је ми­си­ја ММФ-а, на од­ла­ску, по­ру­чи­ла кре­а­то­ри­ма мо­не­тар­не по­ли­ти­ке? Да ли им је уви­је­но, ди­пло­мат­ски, пре­по­ру­чи­ла да би тре­ба­ло да сма­ње вред­ност до­ма­ће ва­лу­те? И то са­да, пред из­бо­ре?

Да ли то, у пре­во­ду, зна­чи – ци­ља­ну ин­фла­ци­ју сте до­бро од­ме­ри­ли, али циљ не до­сти­же­те? Ин­фла­ци­ја вам је ни­ска, а па­дом вред­но­сти ди­на­ра мо­же до­ћи до по­ве­ћа­ња це­на ро­ба и услу­га чи­ме ће се ин­фла­ци­ја по­гу­ра­ти до же­ље­ног ко­ри­до­ра. Тај циљ је, ина­че, за­цр­тан на че­ти­ри, плус, ми­нус 1,5 од­сто. Ја­ну­ар­ска ин­фла­ци­ја на го­ди­шњем ни­воу из­но­си­ла је 2,4 од­сто. У про­шлој го­ди­ни ин­фла­ци­ја ни­је би­ла ве­ћа од 1,5 од­сто. Ка­ко у зе­мљи у ко­јој су још жи­ва се­ћа­ња на хи­пе­рин­фла­ци­ју и ње­не по­губ­не по­сле­ди­це, об­ја­сни­ти да ни ни­ска ин­фла­ци­ја ни­је до­бра, јер не под­сти­че про­из­вод­њу и за­по­шља­ва­ње. С дру­ге стра­не ја­сно је да пад вред­но­сти ди­на­ра не од­го­ва­ра они­ма ко­ји су узе­ли кре­ди­те, јер су ма­хом за­ду­же­ни у де­ви­зном зна­ку.

Јор­го­ван­ка Та­ба­ко­вић, гу­вер­нер НБС, овим по­во­дом је „По­ли­ти­ци” из­ја­ви­ла да јој се на­ме­ће пи­та­ње „да ли је знат­но сла­бље­ње ди­на­ра ис­пра­ван на­чин по­ди­за­ња тре­нут­но ни­же ин­фла­ци­је, у си­ту­а­ци­ји ка­да су основ­ни раз­ло­зи за ни­ску ин­фла­ци­ју још увек сла­ба агре­гат­на тра­жња и пад це­на при­мар­них про­из­во­да на свет­ским тр­жи­шти­ма, на­ро­чи­то наф­те. У евро­зо­ни у фе­бру­а­ру је ме­ђу­го­ди­шња сто­па ин­фла­ци­је ми­нус 0,2 од­сто. Да ли кроз трај­но ви­ши ни­во кур­са и по­сле­дич­но уве­ћа­ње из­ло­же­но­сти ба­на­ка про­бле­ма­тич­ним по­тра­жи­ва­њи­ма тре­ба ап­сор­бо­ва­ти дез­ин­фла­тор­не при­ти­ске са ко­ји­ма се су­о­ча­ва цео свет или би та це­на би­ла пре­ви­со­ка? НБС не­ће до­зво­ли­ти угро­жа­ва­ње ста­бил­но­сти фи­нан­сиј­ског си­сте­ма”, ка­же гу­вер­нер­ка. 

Сми­ри­ва­њем пре­ко­мер­них осци­ла­ци­ја на де­ви­зном тр­жи­шту НБС је ус­пе­ла да по­но­во ус­по­ста­ви кре­ди­би­ли­тет до­ма­ће ва­лу­те, као је­дан од кључ­них пред­у­сло­ва за по­ве­ћа­ну ефи­ка­сност мо­не­тар­не по­ли­ти­ке. По­ја­ча­но је ди­нар­ско кре­ди­ти­ра­ње, бла­го, али из­ве­сно се по­ве­ћа­ва и по­ла­га­ње де­по­зи­та у ло­кал­ној ва­лу­ти.

– Свих на­ве­де­них фак­то­ра све­сна је и ми­си­ја ММФ-а ко­ја, иако по­ла­зе­ћи од те­о­рет­ских прет­по­став­ки, та­ко­ђе оста­је све­сна и да сва­ка еко­но­ми­ја (по­себ­но на­ша још увек ви­со­ко-евро­и­зо­ва­на) има сво­је спе­ци­фич­но­сти. За­то је њи­хо­ва ре­зер­ви­са­ност у из­ја­ви и при­сут­на, чи­ме се на­го­ве­шта­ва да су све­сни да и ми као но­си­о­ци мо­не­тар­не по­ли­ти­ке, по­се­ду­је­мо струч­ност и уме­ће да ре­а­ли­зу­је­мо за­цр­та­ни циљ, а то је ма­кро­е­ко­ном­ска ста­бил­ност у ду­жем ро­ку и на здра­вим осно­ва­ма – ка­же гу­вер­нер.

Де­јан Шо­шкић, бив­ши гу­вер­нер цен­трал­не бан­ке сма­тра да је су­ге­сти­ја пред­став­ни­ка ММФ-а оче­ки­ва­на.

– Ср­би­ја има ин­фла­ци­ју ис­под ин­фла­ци­о­ног ци­ља већ ско­ро две го­ди­не, уз исто­вре­ме­но ја­чу фи­скал­ну ди­сци­пли­ну (сма­њи­ва­ње пла­та и пен­зи­ја) и пад тра­жње. У та­квим окол­но­сти­ма, ин­си­сти­ра­ње на ма­њим осци­ла­ци­ја­ма или ре­ла­тив­но фик­сном де­ви­зном кур­су не би се мо­гло сма­тра­ти оправ­да­ним у кон­тек­сту мо­де­ла ци­ља­ња ин­фла­ци­је ко­ји при­ме­њу­је­мо. Исто­вре­ме­но, то би се мо­гло ту­ма­чи­ти и као не­фор­мал­но на­пу­шта­ње зва­нич­ног мо­не­тар­ног мо­де­ла, али и као ре­ал­но сма­њи­ва­ње раз­вој­них шан­си из­во­зном де­лу срп­ске при­вре­де. У кон­тек­сту ква­ли­те­та де­ви­зних при­ли­ва у зе­мљу, ве­ће осци­ла­ци­је кур­са, по пра­ви­лу, обес­хра­бру­ју крат­ко­роч­не шпе­ку­ла­тив­не ино­стра­не ин­ве­сти­то­ре – ка­же Шо­шкић. 

Он до­да­је да ци­ља­ње ин­фла­ци­је као мо­не­тар­ни мо­дел, по пра­ви­лу, под­ра­зу­ме­ва флек­си­бил­ност де­ви­зног кур­са. У усло­ви­ма у ко­ји­ма овај мо­дел при­ме­њу­је Ср­би­ја, нор­мал­но је да се у од­ре­ђе­ној ме­ри во­ди ра­чу­на и о ни­воу де­ви­зног кур­са због мо­гу­ћег пре­ли­ва­ња јед­ног де­ла кур­са на ин­фла­ци­ју, али и због фи­нан­сиј­ске ста­бил­но­сти, јер је нај­ве­ћи део кре­ди­та гра­ђа­на, при­вре­де и др­жа­ве из­ра­жен у стра­ној ва­лу­ти. Ипак, у спро­во­ђе­њу зва­нич­не мо­не­тар­не по­ли­ти­ке, ци­ља­ње ин­фла­ци­је се не сме пре­тво­ри­ти у ци­ља­ње кур­са.

Ма­ли­ша Ђу­кић, са Бе­о­град­ске бан­кар­ске ака­де­ми­је, ка­же да је Ру­фо­ва из­ја­ва до­след­на у кон­тек­сту у ком је да­та, а то је ин­фла­ци­ја.

– Ја­сно је да је за ње­га при­о­ри­тет да се по­стиг­не ци­ља­на ин­фла­ци­ја ко­ја је при­ме­ре­на при­вред­ном ра­сту. Про­шле го­ди­не циљ ин­фла­ци­је ни­је по­стиг­нут ви­ше због спољ­них фак­то­ра, по­пут па­да це­на наф­те, ме­та­ла, хра­не на свет­ском тр­жи­шту. Ме­ђу­тим, Руф не пре­ци­зи­ра ко­ли­ке ми то осци­ла­ци­је кур­са тре­ба да до­зво­ли­мо, а ко­је не­ће угро­зи­ти ни ин­фла­ци­ју ни ста­бил­ност, а то је ди­ску­та­бил­но – ка­же Ђу­кић.