Јуначење с вирусом грипа разара плућа

Због потцењивања инфекција дисајних путева, нарочито оних изазваних вирусом грипа, и ове зиме многи су завршили на вишенедељним боловањима, инфективним одељењима, па и на апаратима за вештачко дисање. Иако епидемиолози тврде да је ове сезоне грип благ („ниска активност”), па ни у једном округу није проглашена епидемија, по подацима Института за јавно здравље „Батут”, до 21. фебруара, због компликација од грипа умрло је пет особа. Због високе температуре, кашља, малаксалости и проблема са дисањем, у последњих пет месеци лекарима се обратило 68.745 болесника. Вирус је лабораторијски доказан код 82 особе. Наравно, увек је далеко већи број оболелих, који су одлучили да се са вирусима боре сами.

Инфектолог доцент др Горан Стевановић, директор Клинике за инфективне болести Клиничког центра Србије у Београду наводи да је током 20. века захваљујући вакцинацији и антивирусним и антибактеријским терапијама смањена смртност од грипа. Али, упркос несумњивом напретку медицине, и даље имамо ризичне групе код којих постоји могућност да се здравствено стање искомпликује, па да дође и до смртног исхода. Грип је најопаснији за особе са прекомерном тежином, труднице, дијабетичаре, хематолошке болеснике, особе са ослабљеним имунитетом.

– То што оболели често недовољно озбиљно схватају ове инфекције, игноришу ране симптоме болести, не поштују строге препоруке о мировању, не јављају се лекару и не започињу терапију – разлози су што се од грипа и данас умире – наводи др Стевановић.

Он објашњава да је главни разлог за смртни исход то што се искомпликује у запаљење плућа. Ређе, узрок смрти може да буде запаљење мозга узроковано вирусом грипа.

Др Стевановић подсећа да је једна од најсмртоноснијих епидемија у историји била 1918. године која је однела више жртава него на фронтовима током Првог светског рата. Како напомиње, једина заштита од грипа је – вакцинација.

Проф. др Жарко Ранковић, директор Инфективне клинике у Клиничком центру Ниш објашњава да свака вирусна инфекција може да се заврши смрћу – у комбинацији са другим факторима, као што су старост пацијента и пратећа хронична обољења.

– Истина је да често чујемо да је грип био кобан за некога ко је изгледао здраво и није се убрајао у ризичне групе, а лекари немају податак да ли је особа боловала од неке скривене, хроничне болести. На жалост, могу умрети и такве особе – наводи наш саговорник.

Др Жарковић каже да чак ни његово дуго радно искуство, а више од 30 година се бави инфективним болестима, није довољно за прогнозу исхода лечења болесника са компликацијама грипа или другог вируса.

– Неко добије упалу мозга и трећег дана од почетка примања терапије у стању је да шета болничким ходником, а други болесник, млађи и наоко здравији пацијент – умре. Много тога зависи од индивидуалне реакције организма на сам вирус и на терапију – каже овај инфектолог.

Др Ранковић каже како је подједнако необјашњиво зашто је једном пацијенту са запаљењем плућа довољно да се лечи у свом дому, пијући антибиотике које је прописао лекар, а други мора да се лечи у болници, па опет се догоди да се упркос свим напорима лекара болест заврши фатално.

Ипак, и овај инфектолог верује да судбину највише изазивају они који одлуче да се јуначе – не одлеже болест, него инфекцију носе на ногама.

– Тешко је рећи када је идеално време да се неко, релативно здрав и млад, који осећа да га „обара” вирус, јави лекару. Лампица за узбуну је висока температура и отежано и плитко дисање, убрзани срчани рад, лако замарање... Код особа које имају бубрежне, срчане или друге хроничне болести, нема времена за чекање – каже наш саговорник.

Код грипа инфектолози се највише плаше ситуација када се на вирусну инфекцију „накалеми” суперинфекција, изазвана бактеријом. Овај инфектолог објашњава да у свим јединицама интензивне неге, упркос свим мерама које се спроводе, релативно често се појављају болнички сојеви бактерија, које су отпорне на постојеће лекове, па су лекари на муци да пронађу делотворни антибиотик. Пацијент може да добије бактерију и када је прикључен на респиратор, а др Ранковић тврди да је то велики проблем не само у српским, већ и у најсавременијим болницама у Европи.