Junačenje s virusom gripa razara pluća

Zbog potcenjivanja infekcija disajnih puteva, naročito onih izazvanih virusom gripa, i ove zime mnogi su završili na višenedeljnim bolovanjima, infektivnim odeljenjima, pa i na aparatima za veštačko disanje. Iako epidemiolozi tvrde da je ove sezone grip blag („niska aktivnost”), pa ni u jednom okrugu nije proglašena epidemija, po podacima Instituta za javno zdravlje „Batut”, do 21. februara, zbog komplikacija od gripa umrlo je pet osoba. Zbog visoke temperature, kašlja, malaksalosti i problema sa disanjem, u poslednjih pet meseci lekarima se obratilo 68.745 bolesnika. Virus je laboratorijski dokazan kod 82 osobe. Naravno, uvek je daleko veći broj obolelih, koji su odlučili da se sa virusima bore sami.

Infektolog docent dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije u Beogradu navodi da je tokom 20. veka zahvaljujući vakcinaciji i antivirusnim i antibakterijskim terapijama smanjena smrtnost od gripa. Ali, uprkos nesumnjivom napretku medicine, i dalje imamo rizične grupe kod kojih postoji mogućnost da se zdravstveno stanje iskomplikuje, pa da dođe i do smrtnog ishoda. Grip je najopasniji za osobe sa prekomernom težinom, trudnice, dijabetičare, hematološke bolesnike, osobe sa oslabljenim imunitetom.

– To što oboleli često nedovoljno ozbiljno shvataju ove infekcije, ignorišu rane simptome bolesti, ne poštuju stroge preporuke o mirovanju, ne javljaju se lekaru i ne započinju terapiju – razlozi su što se od gripa i danas umire – navodi dr Stevanović.

On objašnjava da je glavni razlog za smrtni ishod to što se iskomplikuje u zapaljenje pluća. Ređe, uzrok smrti može da bude zapaljenje mozga uzrokovano virusom gripa.

Dr Stevanović podseća da je jedna od najsmrtonosnijih epidemija u istoriji bila 1918. godine koja je odnela više žrtava nego na frontovima tokom Prvog svetskog rata. Kako napominje, jedina zaštita od gripa je – vakcinacija.

Prof. dr Žarko Ranković, direktor Infektivne klinike u Kliničkom centru Niš objašnjava da svaka virusna infekcija može da se završi smrću – u kombinaciji sa drugim faktorima, kao što su starost pacijenta i prateća hronična oboljenja.

– Istina je da često čujemo da je grip bio koban za nekoga ko je izgledao zdravo i nije se ubrajao u rizične grupe, a lekari nemaju podatak da li je osoba bolovala od neke skrivene, hronične bolesti. Na žalost, mogu umreti i takve osobe – navodi naš sagovornik.

Dr Žarković kaže da čak ni njegovo dugo radno iskustvo, a više od 30 godina se bavi infektivnim bolestima, nije dovoljno za prognozu ishoda lečenja bolesnika sa komplikacijama gripa ili drugog virusa.

– Neko dobije upalu mozga i trećeg dana od početka primanja terapije u stanju je da šeta bolničkim hodnikom, a drugi bolesnik, mlađi i naoko zdraviji pacijent – umre. Mnogo toga zavisi od individualne reakcije organizma na sam virus i na terapiju – kaže ovaj infektolog.

Dr Ranković kaže kako je podjednako neobjašnjivo zašto je jednom pacijentu sa zapaljenjem pluća dovoljno da se leči u svom domu, pijući antibiotike koje je propisao lekar, a drugi mora da se leči u bolnici, pa opet se dogodi da se uprkos svim naporima lekara bolest završi fatalno.

Ipak, i ovaj infektolog veruje da sudbinu najviše izazivaju oni koji odluče da se junače – ne odleže bolest, nego infekciju nose na nogama.

– Teško je reći kada je idealno vreme da se neko, relativno zdrav i mlad, koji oseća da ga „obara” virus, javi lekaru. Lampica za uzbunu je visoka temperatura i otežano i plitko disanje, ubrzani srčani rad, lako zamaranje... Kod osoba koje imaju bubrežne, srčane ili druge hronične bolesti, nema vremena za čekanje – kaže naš sagovornik.

Kod gripa infektolozi se najviše plaše situacija kada se na virusnu infekciju „nakalemi” superinfekcija, izazvana bakterijom. Ovaj infektolog objašnjava da u svim jedinicama intenzivne nege, uprkos svim merama koje se sprovode, relativno često se pojavljaju bolnički sojevi bakterija, koje su otporne na postojeće lekove, pa su lekari na muci da pronađu delotvorni antibiotik. Pacijent može da dobije bakteriju i kada je priključen na respirator, a dr Ranković tvrdi da je to veliki problem ne samo u srpskim, već i u najsavremenijim bolnicama u Evropi.