Слике којима (се) памтимо

Чији је бакин фотографски албум? Чији је бакин дневник? Чије је бакино памћење? Чији је бакин идентитет? Ово су само нека од питања на која су одговоре покушале да дају уметнице Маја Медић и Милена Јокановић поставком „Слике којима (се) памтимо” у галерији „Артгет” Културног центра Београда.

Две баке – Јагода Немчанин, којој је то крштено име, и Јелка Костић, која се раније звала Стела Зидверц, имале су потпуно различите судбине. Док је Немчанинова својој унуци Маји често препричавала своју младост и са њом делила своја сећања, Милена донедавно није знала да је њена бака променила име и сакрила идентитет како би преживела холокауст.

– Нас две смо пошле са потпуно различитих почетних тачака. Док је моја бака волела да прича о себи, Миленина је спалила и уништила све што је сведочило о њеној прошлости. Док сам ја имала све фотографије и документе моје баке, Милена је о својој баки информације скупљала код Јеврејске заједнице – објашњава Маја Медић.

Њих две ипак су се нашле. Једна са теоријског, друга са уметничког становишта, бавиле су се прошлошћу и питањем идентитета.

– За разлику од Милене, током рада о својој баки нисам сазнала ништа ново, али сам, уместо као унука, овај пут на њен живот погледала са уметничког аспекта – каже Маја.