Поскупљење струје за веће плате

Постоје озбиљне индиције да је Електропривреда Србије (ЕПС) новац од поскупљења струје искористила за повећање плата запосленима, упозорили су чланови Фискалног савета. Лако је могуће да је ово повећање зарада, уколико се заиста десило, „појело” раст прихода ЕПС-а, које је било резултат поскупљења цене струје, и тако поништило једну од ретких реформских мера из 2015, односно вратило све на почетак, оцењује се у извештају Савета.

Посредну потврду да је повећања зарада у ЕПС-у током 2015. заиста било, члановима Фискалног савета дали су статистички подаци о кретању просечних зарада у области снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација и експлоатацији угља, у којима је ЕПС доминантан. Статистички подаци показују да је просечна плата у овим секторима прво у децембру 2014. године смањена за око 10 одсто, због свеобухватног умањења зарада у јавном  сектору, али је 2015. просечна плата у овом сектору поново почела да расте, уместо да остане замрзнута.

„Могуће је да је део умањења зарада од 10 одсто надокнађен повећањем коефицијената и променом класификације послова”, претпостављају у Фискалном савету.

У ЕПС-у негирају наводе Фискалног савета. Бранко Ковачевић, председник Надзорног одбора ЕПС-а, био је непријатно изненађен оваквом оценом Савета.

– Није ми јасно о каквој статистици је реч. Није тачно да су плате повећаване. Оне су целе прошле године биле исте, а и ове године су запослени примили плату из јуна прошле године када је она била најнижа. Немогуће је било повећавати плату, јер то није било предвиђено ни планом ЕПС-а за прошлу годину, а ни новим за ову годину, који је усвојен тек прошле суботе.

На констатацију да није можда реч о 13. плати или наградама какве је ЕПС умео да дели запосленима, Ковачевић за „Политику”, каже, да је то последњи пут било пре две године.

– Нико не говори о повећању плата, нити је говорио. Предмет свих прича у ЕПС-у су захтеви ММФ-а и Светске банке за повећање цене струје, која је по њима, далеко од тржишне, каже он.

За разлику од Ковачевића, за премијера Александра Вучића ова информација, чини се, није изненађење. Још 26. јуна прошле године, председник владе изразио је сумњу да је у ЕПС-у било повећања коефицијената. Премијер је тада експлицитно рекао да су се у „РТС-у и ЕПС-у заиграли са коефицијентима”.

„Они ми увек пријаве да су смањили плате, а онда подигну коефицијенте и то је та игра” – рекао је тада Вучић.

Ово није једина критика коју су на рачун ЕПС-а изнели чланови Фискалног савета. Пословање ЕПС-а оптерећено је сувише великим бројем запослених, али се са решавањем овог проблема већ касни, истичу. ЕПС је предузеће са највећим бројем запослених у земљи – 36.000 радника. Од тога је вишак најмање пет до десет хиљада, процењују у Фискалном савету. 

– Чули смо да су проблем отпремнине и да су радници прво тражили 1.200, па 900 евра по години стажа. ЕПС те паре нема, а акумулирани губитак овог предузећа већи је од милијарду евра. То значи да би то био директан трошак за грађане Србије. При том у остатку привреде отпремнине су 200 евра – истиче Павле Петровић, председник Фискалног савета.

Према објашњењу Бранка Ковачевића питање вишка запослених треба да се реши планом пословања ЕПС-а.

– Сваке године, до 2020. године, треба да се отпусти око 1.000 радника. Како то урадити најбезболније и под којим условима, с којим отпремнинама? То су питања око којих се ломе копља са синдикатима који траже нереално високе отпремнине. Због тога су у преговоре укључени министри енергетике, финансија и привреде, али и сам премијер –  каже Ковачевић.

На питање откуд идеја синдикату да тражи отпремнине веће од 1.000 евра, када је законом прописано 200 евра по години стажа, Ковачевић објашњава, да су се синдикати ЕПС-а повели примером „Телекома” који је договарао отпремнине од 1000 евра, али „Телеком” на крају није продат. Пошто је ЕПС производно предузеће и не троши паре из буџета, већ га пуни, онда они очекују да ово јавно предузеће из сопствених прихода може толико пара да исплати радницима – закључује Ковачевић.