Грађански рат у Републиканској странци

Конзервативци су наставили да нападају Доналда Трампа са свих страна, између осталог и на прексиноћњој телевизијској дебати на којој су главни Трампови ривали престали да критикују један другог устремивши се први пут искључиво на човека са највећим изгледима да буде њихов кандидат за председника.

Откако је милијардер освојио 11 од 15 држава у којима су се досад организовала надметања за партијску номинацију, Републиканска странка покушава да се договори са својим бирачима да више не гласају за њега јер је демагог који ће посвађати САД са муслиманима и остатком света и оставити економију у фронцлама. Дебата на телевизији Фокс њуз није протекла у знаку сукоба идеја и планова колико у покушајима политичара са подијума и новинара испред сцене да бизнисмену задају коначан ударац.

С обзиром на „грађански рат” међу републиканцима, при чему неки тврде да ће пре гласати за Хилари Клинтон него за Трампа, многи су се изненадили када су Трампови изазивачи истакли да ће га подржати ако освоји номинацију. И он је казао да ће подржати републиканског кандидата ко год то био, док је раније истицао да још није размишљао о томе.

Сенатори Тед Круз (Тексас) и Марко Рубио (Флорида) досад су се међусобно држали на нишану сматрајући да су директни конкуренти, али су пред публиком у Детроиту усмерили „оружје” ка трећој страни у сукобу. Круз је истицао да је Трамп подржавао њихове политичке противнике, демократе, као и да је донирао новац Хилари Клинтон када је ова 2008. покушавала да постане председница. Републиканац са највећим бројем гласова је одговорио да је као бизнисмен давао новац многим политичарима укључујући конзервативце Роналда Регана и Џорџа Буша. Једини учесник у дебати који није био склон да вређа колеге јесте гувернер Охаја Џон Кејсик, али његова суздржаност није била довољна да се одржи висок ниво разговора. По старом добром обичају, Трамп је Рубија назвао „малим Марком”, а Круза „лажљивим Тедом”. Програм је склизнуо у вулгарност када је сенатор са Флориде приметио да бизнисмен има „мале руке”, на шта је овај узвратио да је то алузија не друге делове његовог тела, али да на њему ништа није мало.

Републиканцима који су почели да у јавности беспоштедно атакују на Трампа придружио се и Обамин изазивач на прошлим изборима Мит Ромни, истакавши да представник странке Роналда Регана не може бити човек који тражи да се из САД избаце сви дошљаци без папира и да у САД привремено не сме да уђе ниједан припадник исламске вере. Припадник републиканске елите није штедео ни Трампову личност, пребацујући му „застрашивање, похлепу, хвалисање, мизогинију”. Ипак, овакви напади могли би само да појачају протрамповске сентименти будући да његови гласачи свакако више не слушају шта каже естаблишмент, а у Ромнију, Рубију и Крузу виде губитнике који су морали да се удруже да би пробали да доскоче аутсајдеру. Републиканска странка се прави да је милијардер необјашњив случај, док је она сама, како примећује „Њујорк тајмс”, 15 година неговала екстремизам који данас пришива алтернативном кандидату. Лицемерно је било од Ромнија што је Трампу пребацио што жели да види леђа илегалним имигрантима када је и сам некоћ предлагао да се 11 милиона илегалних имиграната „самодепортује”. Џорџ Буш је покренуо ратове против муслиманских земаља и држао припаднике ове вере у тајним затворима, па не стоји теза да ће Трамп бити крив за лоше односе са исламским светом. Коначно, странка годинама заборавља на жене и мањине, била је против изједначавања плата између полова и против репродуктивних права жена, па није ни чудно што ће на крају номинацију вероватно морати да преда човеку који је казао за новинарку да му је постављала тешка питања јер је била у месечном циклусу. „Да ли је Ромни био ироничан када је изговорио ове речи? Предуго су те речи описивале многе у његовој партији: законодавце, вође у Конгресу, све који доносе одлуке”, закључује дневник са Менхетна.

Амерички историчари су пробали да се сете да ли је у страначким борбама икад забележен овако јак фронт против неког кандидата, посебно од стране људи који су раније освајали страначку номинацију. Сетили су се да је Френклин Рузвелт због Њу дила био под паљбом Ала Смита, ранијег демократског кандидата који је за Рузвелта казао да левичарским програмом гура земљу у тоталитаризам и да САД „могу имати само једну престоницу – Вашингтон или Москву”.

Многе су данашњи догађаји подсетили на раскол који је једном већ поделио Републиканску странку. Тако је Теодор Рузвелт напустио републиканце кандидујући се без њихове подршке, док је за званичног представника конзервативаца Вилијама Хауарда Тафта грмео да је „глупак, будала са мозгом морског прасета”. Њихова шизма је олакшала долазак на власт демократе (Вудроа Вилсона) и сва је прилика да ће се то десити и овај пут.

По многима је 15. март „дан де” – тада ће се гласати на Флориди и Охају, то јест у државама двојице од тројице преосталих Трампових конкурената. Ако милијардер победи искусне политичаре на њиховом терену, биће то још један знак за републиканце да се или помире са судбином или да пронађу формално независног кандидата коме ће дати подршку када ће номинацију већ дати Трампу.