Građanski rat u Republikanskoj stranci

Konzervativci su nastavili da napadaju Donalda Trampa sa svih strana, između ostalog i na preksinoćnjoj televizijskoj debati na kojoj su glavni Trampovi rivali prestali da kritikuju jedan drugog ustremivši se prvi put isključivo na čoveka sa najvećim izgledima da bude njihov kandidat za predsednika.

Otkako je milijarder osvojio 11 od 15 država u kojima su se dosad organizovala nadmetanja za partijsku nominaciju, Republikanska stranka pokušava da se dogovori sa svojim biračima da više ne glasaju za njega jer je demagog koji će posvađati SAD sa muslimanima i ostatkom sveta i ostaviti ekonomiju u fronclama. Debata na televiziji Foks njuz nije protekla u znaku sukoba ideja i planova koliko u pokušajima političara sa podijuma i novinara ispred scene da biznismenu zadaju konačan udarac.

S obzirom na „građanski rat” među republikancima, pri čemu neki tvrde da će pre glasati za Hilari Klinton nego za Trampa, mnogi su se iznenadili kada su Trampovi izazivači istakli da će ga podržati ako osvoji nominaciju. I on je kazao da će podržati republikanskog kandidata ko god to bio, dok je ranije isticao da još nije razmišljao o tome.

Senatori Ted Kruz (Teksas) i Marko Rubio (Florida) dosad su se međusobno držali na nišanu smatrajući da su direktni konkurenti, ali su pred publikom u Detroitu usmerili „oružje” ka trećoj strani u sukobu. Kruz je isticao da je Tramp podržavao njihove političke protivnike, demokrate, kao i da je donirao novac Hilari Klinton kada je ova 2008. pokušavala da postane predsednica. Republikanac sa najvećim brojem glasova je odgovorio da je kao biznismen davao novac mnogim političarima uključujući konzervativce Ronalda Regana i Džordža Buša. Jedini učesnik u debati koji nije bio sklon da vređa kolege jeste guverner Ohaja Džon Kejsik, ali njegova suzdržanost nije bila dovoljna da se održi visok nivo razgovora. Po starom dobrom običaju, Tramp je Rubija nazvao „malim Markom”, a Kruza „lažljivim Tedom”. Program je skliznuo u vulgarnost kada je senator sa Floride primetio da biznismen ima „male ruke”, na šta je ovaj uzvratio da je to aluzija ne druge delove njegovog tela, ali da na njemu ništa nije malo.

Republikancima koji su počeli da u javnosti bespoštedno atakuju na Trampa pridružio se i Obamin izazivač na prošlim izborima Mit Romni, istakavši da predstavnik stranke Ronalda Regana ne može biti čovek koji traži da se iz SAD izbace svi došljaci bez papira i da u SAD privremeno ne sme da uđe nijedan pripadnik islamske vere. Pripadnik republikanske elite nije štedeo ni Trampovu ličnost, prebacujući mu „zastrašivanje, pohlepu, hvalisanje, mizoginiju”. Ipak, ovakvi napadi mogli bi samo da pojačaju protrampovske sentimenti budući da njegovi glasači svakako više ne slušaju šta kaže establišment, a u Romniju, Rubiju i Kruzu vide gubitnike koji su morali da se udruže da bi probali da doskoče autsajderu. Republikanska stranka se pravi da je milijarder neobjašnjiv slučaj, dok je ona sama, kako primećuje „Njujork tajms”, 15 godina negovala ekstremizam koji danas prišiva alternativnom kandidatu. Licemerno je bilo od Romnija što je Trampu prebacio što želi da vidi leđa ilegalnim imigrantima kada je i sam nekoć predlagao da se 11 miliona ilegalnih imigranata „samodeportuje”. Džordž Buš je pokrenuo ratove protiv muslimanskih zemalja i držao pripadnike ove vere u tajnim zatvorima, pa ne stoji teza da će Tramp biti kriv za loše odnose sa islamskim svetom. Konačno, stranka godinama zaboravlja na žene i manjine, bila je protiv izjednačavanja plata između polova i protiv reproduktivnih prava žena, pa nije ni čudno što će na kraju nominaciju verovatno morati da preda čoveku koji je kazao za novinarku da mu je postavljala teška pitanja jer je bila u mesečnom ciklusu. „Da li je Romni bio ironičan kada je izgovorio ove reči? Predugo su te reči opisivale mnoge u njegovoj partiji: zakonodavce, vođe u Kongresu, sve koji donose odluke”, zaključuje dnevnik sa Menhetna.

Američki istoričari su probali da se sete da li je u stranačkim borbama ikad zabeležen ovako jak front protiv nekog kandidata, posebno od strane ljudi koji su ranije osvajali stranačku nominaciju. Setili su se da je Frenklin Ruzvelt zbog Nju dila bio pod paljbom Ala Smita, ranijeg demokratskog kandidata koji je za Ruzvelta kazao da levičarskim programom gura zemlju u totalitarizam i da SAD „mogu imati samo jednu prestonicu – Vašington ili Moskvu”.

Mnoge su današnji događaji podsetili na raskol koji je jednom već podelio Republikansku stranku. Tako je Teodor Ruzvelt napustio republikance kandidujući se bez njihove podrške, dok je za zvaničnog predstavnika konzervativaca Vilijama Hauarda Tafta grmeo da je „glupak, budala sa mozgom morskog praseta”. Njihova šizma je olakšala dolazak na vlast demokrate (Vudroa Vilsona) i sva je prilika da će se to desiti i ovaj put.

Po mnogima je 15. mart „dan de” – tada će se glasati na Floridi i Ohaju, to jest u državama dvojice od trojice preostalih Trampovih konkurenata. Ako milijarder pobedi iskusne političare na njihovom terenu, biće to još jedan znak za republikance da se ili pomire sa sudbinom ili da pronađu formalno nezavisnog kandidata kome će dati podršku kada će nominaciju već dati Trampu.