Потрага за ванземаљским ласерима

Десетлећима су астрономи узалудно ослушкивали најслабашније космичке звуке надајући се да ће чути ванземаљске поруке (радио-таласи). У међувремену су одлучили да се упусте у потрагу за друкчијим наговештајима – изворима светлости с других планета у нашој галаксији. Помоћу својеврсног "свевидећег ока" – мреже откривача (детектори) гама-зрачења као што је десетометарски телескоп "Черенков" – потражиће далеке космичке ласере.
Телескопи за гама-зрачење осмишљени су да хватају честице светла с највећом енергијом: фотоне из звезда које су се распрсле и слично. Ако би надасве брзе и веома осетљиве камере биле удешене на одређену таласну дужину, забележиле би слабашне блескове видљивог светла ласера удаљених хиљадама светлосних година.

Забележен први блесак

Дотични хватачи гама-зрака широм света сваке секунде сниме од 20 до 30 природних блескова, објашњава астрофизичар Јоаким Розе са Универзитета у Лидсу (Енглеска). Рачунарски програми одбацују све што се не очекује, иако би бледуњави титраји могли да буду доказ разумног живота око других звезда.

За почетак је он са сарадницима пажљиво прегледао око 1.400 сати сачуваних осматрања од 1999. године; подаци укључују 129 звезда у Млечном путу налик Сунцу као подесна места за тражење наговештаја ванземаљског живота. Недавно је објављено да с једне такве звезде просечно сваких шест сати стиже један сличан блесак.

Трагање ће се ове године проширити захваљујући мрежи телескопа за гама-зрачење опсерваторије Випл. Долазећи гама-зраци у детекторима остављају мутну слику која се шири, а светло ласерских уобличује кружну и згуснуту.

"Снимање неба у потрази за ванземаљским изворима светла оваквим телескопима представља врхунску замисао, али ја више волим да ослушкујемо ванземаљске поруке", наглашава радио-астроном Питер Бакус из Института СЕТИ (Трагање за ванземаљским разумом).

Ако тражите светлосни извор, морате бити тачнији у циљању да бисте осветлили удаљену планету, упозорава он. Одашиљање радио-сигнала покрива кудикамо веће подручје, чак целу планетарну породицу. Тако би светлосна претрага открила ванземаљце ако баш у том часу упућују сигнале ка Земљи!

Микроскоп једино поуздан

Научно гледиште супротстављено поменутим, међутим, указује да се живот на другим планетама може опазити кроз микроскоп, а не кроз телескоп. Сићушни организми који опстају у суровим земаљским условима преиначиће потрагу за живим светом у свемиру. Недавни извештај Националне академије наука САД наводи топле изворе Јелоустона у Стеновитим планинама да би се боље разумеле околности у којима жива материја обитава на другачијим хемијским основама (цијанобактерије преживљавају у врелој води засићеној сумпором).

Биохемичар Џон Барос, предводник тима, извео је низ огледа којима је доказао да вода не мора бити основа живота. Живи организам може да користи метан, етан, амонијак или, чак, необичније хемикалије. У саопштењу које су приредили хемичари, биолози, геолози и астрономи истиче се да космичко трагање, у ствари, поткопавају земљоцентричне претпоставке, а најчешће помињу воду као нужан услов. Извесно је да друге течности могу да послуже за образовање састојака ћелија. Течна мешавина воде и амонијака у унутрашњости Сатурновог месеца Титана, што се Сунчеве породице тиче, место је које највише обећава.

Научницима се препоручује тростепени приступ у откривању ванземаљског живота: лабораторијско истраживање, проучавање на терену и осматрање у свемиру. Пре свега, хемичари би морали у лабораторији да сачине живот од градивних блокова који нису уобичајени за земаљска створења. Истраживања су већ наговестила да четири нуклеотида који чине нашу ДНК нису једино могуће генетичко решење – абецеда од 12 слова представља савршени генетски код.

Истраживања у суровим условима, као што је пустиња Атакама у Чилеу која подсећа на Марс или ледене арктичке воде, могла би да нас изненаде организмима другачијег биохемијског склопа од нашег.