ЗА И ПРОТИВ ПРОФИ АРМИЈЕ

Војска Србије треба да до 2012. године буде потпуно професионализована, а о томе још није било ни једне озбиљније јавне расправе, или тематског скупа. Док су у неким земљама Европе на професионализацији оружаних снага инсистирале, пре свега, неке политичке странке, а армијске структуре биле против, у Србији имамо скоро обрнут процес: војно руководство је прво иницирало потпуну професионализацију оружаних снага. Шта се добија, а шта губи потпуном професионализацијом војске, то у Србији још нико није прецизно описао.

Истина је да је војна обавеза законито чедо демократског друштва.. Но, време професионализма одавно је закуцало на врата индустријски развијених држава у свим областима живота и рада, па и у оружаним снагама. Савремене армије, чија борбена моћ много зависи од високе технологије и професионалних знања, нашле су се пред дилемом: да ли задржати редовну војну обавезу као тековину демократског развоја по којем сваки грађанин има право и дужност да учествује у одбрани земље, или се усмерити ка војсци "чистих" професионалаца? Неке државе са дугом демократском традицијом, као што су САД и Велика Британија, војној обавези прибегавају само у случају нужде. Француска и Италија тек су после великих дебата у јавности и оштрог противљења војних кругова прешле на потпуно професионални систем војске, док у Румунији, Грчкој, Бугарској, Пољској и Турској младићи још увек редовно служе војску.

Модерно наоружање и технички врло сложени војни системи јачају тенденције ка потпуној професионализацији војног позива. Војно лице које је добровољно одабрало тај позив и које остаје у служби много дуже него војник регрут може много лакше да се поставља на радна места која одговарају његовом професионалном образовању. Пошто је код професионалне војске много мања флуктуација војних лица, рационалније се може користити скупа војна опрема, а такође и школовање за војне задатке. Трупа је практично увек мобилна, нису јој потребне дуже припреме као код обвезника. Мотивација професионалаца је по правилу врло висока, трупа је поштеђена младића који осећају одбојност према војном позиву и, заправо, отпадају сви проблеми одбијања служења војске. Такође је много лакше држати на одстојању политичке утицаје који угрожавају ефикасност оружаних снага. Спровођење дисциплине не представља никакав проблем, професионална трупа поседује и високу борбену готовост.

Све су то предности једне потпуно професионалне армије. Који су недостаци? Пре свега, профи армија је врло скупа, јер војници професионалци морају да буду и награђени у складу са својим професионалним способностима. За исти износ пара може се држати мањи број професионалних војника него војних обвезника. То јесте проблем, јер често се заборавља на чињеницу да се само професионализацијом оружаних снага не може рачунати на битно смањење бројног стања из простог разлога што одређени војни системи по својој технологији захтевају и одговарајући број посада и томе слично. Могуће је да ће неки задаци бити квалитетније извршени, али би број војника морао да остане исти без обзира на то да ли су они војни обвезници, или професионалци. У супротном, то је неозбиљно нарушавање војне моћи једне државе.

С друге стране, попуњавање потребног бројног стања оружаних снага код професионалне војске зависи од спремности одговарајућег броја младића да се више година посвете војном позиву. При томе стално треба узимати у обзир да одређена "годишта" имају мањи број потенцијалних војника, а такође и да прихватање војног позива зависи од услова у којима се налази целокупна привреда земље и посебно тржиште радне снаге. У време добре привредне конјунктуре, квалитет добровољно пријављених војника за професионалце тешко ће одговарати општем образовном просеку становништва. А ако се не пријави довољан број младића, у питање долази безбедност земље.

Резервисти су посебан проблем. Професионална армија може да рачуна на врло малу резерву, а у случају губитака мале су и могућности замене у људству. И унутрашњополитички разлози за и против професионалне војске врло су значајни. Захваљујући регрутном систему, сваке године долази до јаке флуктуације унутар војног састава, трупа је тесно повезана са размишљањима друштва, у првом реду са генерацијом двадесетогодишњака. Тиме се избегава политичка и духовна изолација, чему профи армија може лако да подлегне. Трупа остаје део народа, а не издвојена институција којој прети елитизам, или чак развијање властитих политичких амбиција.

Војна обавеза спречава дистанцирање становништва од одговорности за одбрану земље, јер ако постоји професионална армија "добро плаћени професионалци могу и сами да обаве све послове одбране". Јасно је да војна обавеза тражи од обвезника и лична одрицања, у времену, у новцу, или напросто у комодитету. Иста су одрицања и резервиста у време вежби. Требало би да јавност то адекватно и цени.

Дакле, да ли је Србији данас довољна мања, чисто професионална армија? Постојање оружаних снага као средства и израза жеље за самопотврђивањем је незаобилазна константа сваке државе. Држава која нема оружане снаге није способна ни да води политику, она не може националне интересе у међународним односима бранити са одлучношћу и у сталној је опасности да постане субјект политике и интереса других...