Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лубардина ретроспектива

Лубардина ретроспектива
Петар Лубарда

У Музеју савремене уметности ужурбано се ради на припреми велике ретроспективне изложбе Петра Лубарде (1907–1974), чије је отварање планирано за 15. март у Музеју „25 мај”. То ће бити прва велика српска ретроспектива нашег најзначајнијег уметника после 1967. године у Музеју савремене уметности.

На поставци у Музеју „25 мај”, биће изложено 170 дела укључујући предратни период, радове посвећене страдању крагујевачких ђака, послератни циклус, до слика из последњих година стваралаштва. Слике су из колекција Музеја савремене уметности који у својим збиркама чува 17 радова Петра Лубарде из значајног и преломног периода везаног за педесете године 20. века, из Народног музеја у Београду који чува предратну колекцију. Лубардина дела позајмиће за ову изложбу и Матица српска и Поклон збирка Павле Бељански из Новог Сада, Спомен музеј „21. октобар” из Крагујевца, а изложба ће, у односу на прошлогодишњу одржану у Плавом дворцу на Цетињу, бити богатија и за дела из других колекција.

(/slika2)Поред капиталних дела, на београдској ретроспективи биће изложена слика „Драча” из 1942. године коју је Народни музеј Црне Горе откупио управо пред прошлогодишњу изложбу Лубардиних дела на Цетињу. Посетиоци ће, поред најпознатијих дела Петра Лубарде међу којима су „Гуслар” „Косовски бој”, „Камена пучина” или „Битка на Вучјем долу”, видети и мање познате цртеже и принтове слика посвећених страдању крагујевачких ђака 1941. године.

Наиме, колекцију слика „Крагујевац 1941. године” Лубарда је урадио по наруџбини, али се из пијетета према трагедији одрекао накнаде и своју одлуку о поклону озваничио писаним тестаментом у којем је прецизирао услове под којима платна могу да се излажу, што значи да по изричитој жељи уметника слике могу да се излажу само као недељива целина и не смеју се износити ван Крагујевца. Зато су урађени принтови који се позајмљују за изложбе ван Крагујевца. За страдање у Шумарицама Лубарда је сазнао 1942. године, док је био у немачком логору Офлаг. На овим платнима је бојама и четком проживео целу драму страдања Крагујевчана кроз дела „Ноћ пре трагедије” преко „Планине од лешева” до централне слике „Доста крви, доста убијања”. Потресен трагедијом, посебно због стрељаних ђака, као унутрашњи лајтмотив целог циклуса Лубарди су послужили Његошеви стихови „На гробљу ће изнићи цвијеће, за далеко неко покољење”.

Концепција изложбе у Музеју „25 мај”, чији је аутор Петар Ћуковић из Црне Горе, остаће иста као што је била и летос, 27. јула, на дан Лубардиног рођења у Плавом дворцу. Концепција је представљала поделу на 11 проблемско-тематских целина, са акцентом на прелазак из фигурације у апстракцију. Посебан сегмент изложбе биће електронска библиотека са радним називом „Читајте о Лубарди”, која ће обухватити сву објављену штампану документацију посвећену овом великом уметнику у електронској форми, а припремљени су и документарни филмови из архиве РТС-а.

Подсетимо, прошла година била је година јубилеја, тачније стогодишњица рођења Петра Лубарде, која је обележена изложбама цртежа у галерији „Хаос”, поставком у Продајној галерији Београд (репликом изложбе из 1951. године у галерији УЛУС, која је тада означила прекретницу на нашој уметничкој сцени, будући да је Лубарда показао слике које су се односиле на другачије поимање форме, светлости, боје). Приређена је и изложба Лубардиних слика у галерији РТС-а из збирки Народног музеја у Београду.

Велика ретроспектива у Београду била је планирана за прошлу годину али, као што објашњава кустос МСУ Дејан Сретеновић, Музеј на Ушћу је ушао у програм НИП-а, почела је реконструкција, па је као одговарајући простор изабран Музеј „25 мај”, односно први слободан термин. Изложба ће трајати до 26. априла.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.