Злочин над историјом

Сански Мост – Клањањем џеназе Бошњацима, наводним жртвама фашизма, коју је на гробљу Шушњар у Санском Мосту организовао Меџлис Исламске верске заједнице из овог места „није ништа друго осим нови злочин над Србима и историјом српског народа”, каже Владимир Лукић, бивши премијер Републике Српске и члан Удружења „Санска огњишта.”

– На гробљу Шушњар, знају то историчари, укопана су тела око пет и по хиљада Срба и свих четрдесетак Јевреја предратних становника Санског Моста. Ниједног Муслимана ни Хрвата није било у колони несрећника које су крајем јула и на Илиндан 2. августа 1941. године, на најзверскији начин умориле усташе и локални муслимани, каже Лукић истичући да је „најновији потез локалне власти и исламске верске заједнице, злочин са предумишљајем којим се жели избрисати историја односно страдање само Срба и Јевреја којих, након овог покоља, више никада није било у граду на Сани”.

„Санска огњишта” недавно су почела са акцијом уређења једног од највећих стратишта српског народа у БиХ, да би одмах после тога Бошњаци Санског Моста кренули у акцију којом се, поред осталог, жели уклонити и три метра висок крст. У противном тврди то и Реџо Курбеговић, вођа локалног бошњачког СДА, „уз крст би морала да се нађе и звезда с полумесецом пошто су на Шушњару убијани и антифашисти из реда бошњачког народа.”

– Бошњаци својим иступима и клањањем џеназе заправо желе прикрити имена својих рођака, пријатеља и комшија који су 1941. године били међу егзекуторима односно злочинцима. Неки од њих, у последњих петнаестак година, били су у најужим политичким руководствима муслиманских странака у Санском Мосту, каже Чедо Мајкић, председник Скупштине Удружења „Санска огњишта”.

У општини Сански Мост пре рата је било близу 28.000 Срба. Данас их у граду на Сани и околним селима има само око 1.800. Осамдесет посто су они од шездесет година.

И у педесетак километара удаљеним Гаравицама код Бихаћа настоји се по сваку цену прикрити злочин почињен над Србима током Другог светског рата. Овде су у спомен-комплексу изграђени бројни стамбени објекти и то на костима уморених Срба Баније, Лике, Далмације и Босанске Крајине.

– Данас локална власт жели легализовати све те објекте подигнуте на костима српских мученика. А њих је у Гаравицама покопано више од једанаест хиљада. Срамота је то које се требају стидети сви они који под ноге бацају историју и истину о страдању српског народа, каже Слободан Тодић.

И у бихаћкој општини од шеснаестак хиљада Срба њених предратних становника, данас их је тек нешто више од две стотине. Углавном су то „они који су се вратили да скончају на дедовини,” тврди Тодић.