Обилазница око истине

Прошло је четири месеца од када су у либијском граду Сабрата отети Јовица Степић и службеница наше амбасаде Слађана Станковић, а три недеље од када су погинули у америчком бомбардовању упоришта ИД. Уместо да истина о овом случају сада буде ближа, чини се да је све даља. Томе највише доприноси недостатак званичних информација.

Министарство спољних послова одбија да одговори докле је стигла истрага коју води њихова радна група, а медији покушавају да заобилазним путем стигну до информација.

Оно што смо до сада имали прилику да чујемо у јавности јесте да је амбасадор Оливер Потежица изјавио у МСП-у да су Слађана и Јовица кренули са њим како би му показали обилазни пут којим наводно никада раније није прошао.

Конфузију је додатно створила изјава генералног секретара МСП-а Вељка Одаловића да је то, заправо, „пут којим се иде последњих седам, осам година” и да се „туда ишло на десетине и стотине пута”.

Опречно објашњење двојице службеника МСП-а у јавности је покренуло нове сумње. Како је могуће да Потежица који се као амбасадор у Либији налази седам година не зна којим путем да стигне до Туниса? Макар био и заобилазни.

Према изворима једног листа Потежица је признао да су о путовању обавестили централне власти у Триполију, али не и засебне власти које има сваки град у овој држави. Неизбежно је и питање зашто се Потежица у тако сложеној ситуацији није одлучио за бржи и сигурнији пут – да до Туниса стигне авионом? Нарочито ако се има у виду да је на пут кренуо како би породицу након краће посете испратио на лет Тунис–Београд.

Да ствар буде још замршенија Јовица и Слађана су се налазили у возилу које припада амбасадору.

„Само зато што по протоколу то возило није било предвиђено за амбасадора јер је било старије”, правдао се амбасадор.

Ако је до протокола, зашто онда на нови аутомобил није стављена ознака ЦМД (Chef de Mission Diplomatique) која се увек налази на возилу шефа дипломатске мисије? И зашто је у колони возила која су пратила Потежицу једини службеник амбасаде била Слађана Станковић и то у друштву Јовице Степића који је неколико година раније добио отказ у амбасади због озбиљног прекршаја? Зашто је амбасадор на пут повео и извесног Ела Ганудија којег, како признаје, раније није познавао?

Министарство спољних послова за „Политику” није одговорило на ова питања. Ни на оно да ли је истина да им је Потежица писао захтев да га пребаце у Тунис, али да амбасада остане у Триполију.

Из медија јавност је сазнала и да амбасадор није навео могуће мотиве отмице, јер то није у надлежности радне групе МСП-а.

А можда баш у том грму лежи зец?