Пророчанства у облику лекова

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Утицај фармацеутске индустрије на савремени живот човека у ком се потискују религиозна осећања, најкраћи је опис провокативне изложбе „Нова религија” британског уметника Демијана Херста.

Тренутно један од најутицајнијих и најуспешнијих уметника, добитник престижне Тaрнерове награде, за неке је бриљантан за друге провокативан и контроверзан, али извесно један је од најскупљих аутора данашњице. Изложбом „Нова религија” која ће у Музеју савремене уметности Републике Српске у Бањалуци бити oтворена од данас до 27. маја, Херст настоји да подстакне на размишљање о религији, љубави, уметности и науци. Како је сам аутор раније говорио, то су четири ствари које помажу да нађемо властити пут, а окосница ове изложбе јесте уметниково опажање да је наука, у првом реду медицина, постала важна карика у човековом схватању смртности.

Графике, као и скулптуре у „Новој религији” подсећају на фреске, а цела поставка донекле асоцира на религијски амбијент, што и јесте део разлога због којих се овај уметник сматра контроверзним и због чега се очекују опречне реакције и на саму поставку у Бањалуци, која важи за један од већих културних догађаја у БиХ.

У најкраћем, „Нова религија” указује на то како је медицински приступ животу помрачио оно религиозно у људима а све то можда најбоље објашњава сам аутор који је рекао: „Не могу се отети утиску да је наука многима нова религија”.

Херстове графике приказују концепт веровања у духовно, стихови Библије интригантно су преформулисани у лекарски картон, а пророчанства су приказана кроз слике медикамената и осталих лекова који треба да излече, чиме комбинује средства и иконографију којима се служе наука и религија.

Заинтересовани ће имати прилику да виде четири скулптуре и 44 графике које чине циклус фресака „Од Стварања света до Последњег суда” у којима Херст супротставља науку и религију, стављајући их у специфичан дијалог, онако како их најчешће људи доживљавају, с једне стране осећајан и топао– у духу религије, а с друге аналитички хладан и одбојан под утицајем медицине.

Представљање Херстове „Нове религије” реализовано је у сарадњи Британског савета у БиХ, који тиме обележава две деценије рада у БиХ, и Пол Столпер галерије из Лондона, чији је власник уједно и кустос бањалучке изложбе. Столпер каже да је изложба изванредно постављена у Бањалуци и да се нада да ће бити инспирација савременим уметницима у БиХ. Ради се о Херстовом првом гостовању у БиХ. „Ово је посебна привилегија за стручни тим музеја и за нашу публику, која ће се први пут упознати са делима, слободно речено, најинтригантнијег уметника данашњице”, каже за „Политику” директорка Музеја Сарита Вујковић. Додаје да поставка у основи позиционира уметност као нову религију, а изложбени простор као нови храм.

Музеј савремене уметности РС једини је излагачки простор у БиХ који је, задовољивши високе критеријуме и професионалне стандарде, добио ексклузивност представљања ове изложбе, на коју је улаз слободан. Од 2005. године, кад је први пут постављена у Лондону, „Нова религија” излагана је у Ослу, Москви, Венецији, Софији и Гдањску.

------------------------------------------------------

„Викторијанска” лобања

Осим као контроверзан, Херст је по много чему необичан уметник. Његова колекција „Начурал хистори” састојала се од стаклених сандука с формалдехидом у којима су стајале мртве животиње. Централни објект био је акваријум дугачак преко пет метара у ком је стајала огромна ајкула разјапљених чељусти. Херстов рад „Lullaby spring” продат је 2007. за 9,65 милиона фунти, а реч је о стакленој витрини у којој су наслагане ручно обојене таблете, њих 6.136. Тема смрти, декаденције, амбигвитет научног и медицинског прогреса, свет људи и животиња, доминантни су интереси аутора, а о каквом је уметнику реч може се видети из његовог разговора са Шоном Охејгеном у ком је на питање везано за графику „Свето Тројство” и констатацију саговорника да су боје тамне и злослутне рекао: „Да. Црвена, црна и бела. Нацистичке боје. И о том сам мало размишљао”. У истом разговору на питање где набавља лобање (мислећи на лобању „Судбина човека” из поставке „Нова религија”) одговара: „На Ибеју, одавно их већ купујем. Поткатегорија се зове Соба костију. А ова лобања је изузетно добра, била је веома скупа. Дошла је у металној кутији, мора да је викторијанска”. О свом раду каже: „Верујем да је постављање окидача најбоље што човек може учинити”.