Proročanstva u obliku lekova

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Uticaj farmaceutske industrije na savremeni život čoveka u kom se potiskuju religiozna osećanja, najkraći je opis provokativne izložbe „Nova religija” britanskog umetnika Demijana Hersta.

Trenutno jedan od najuticajnijih i najuspešnijih umetnika, dobitnik prestižne Tarnerove nagrade, za neke je briljantan za druge provokativan i kontroverzan, ali izvesno jedan je od najskupljih autora današnjice. Izložbom „Nova religija” koja će u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci biti otvorena od danas do 27. maja, Herst nastoji da podstakne na razmišljanje o religiji, ljubavi, umetnosti i nauci. Kako je sam autor ranije govorio, to su četiri stvari koje pomažu da nađemo vlastiti put, a okosnica ove izložbe jeste umetnikovo opažanje da je nauka, u prvom redu medicina, postala važna karika u čovekovom shvatanju smrtnosti.

Grafike, kao i skulpture u „Novoj religiji” podsećaju na freske, a cela postavka donekle asocira na religijski ambijent, što i jeste deo razloga zbog kojih se ovaj umetnik smatra kontroverznim i zbog čega se očekuju oprečne reakcije i na samu postavku u Banjaluci, koja važi za jedan od većih kulturnih događaja u BiH.

U najkraćem, „Nova religija” ukazuje na to kako je medicinski pristup životu pomračio ono religiozno u ljudima a sve to možda najbolje objašnjava sam autor koji je rekao: „Ne mogu se oteti utisku da je nauka mnogima nova religija”.

Herstove grafike prikazuju koncept verovanja u duhovno, stihovi Biblije intrigantno su preformulisani u lekarski karton, a proročanstva su prikazana kroz slike medikamenata i ostalih lekova koji treba da izleče, čime kombinuje sredstva i ikonografiju kojima se služe nauka i religija.

Zainteresovani će imati priliku da vide četiri skulpture i 44 grafike koje čine ciklus fresaka „Od Stvaranja sveta do Poslednjeg suda” u kojima Herst suprotstavlja nauku i religiju, stavljajući ih u specifičan dijalog, onako kako ih najčešće ljudi doživljavaju, s jedne strane osećajan i topao– u duhu religije, a s druge analitički hladan i odbojan pod uticajem medicine.

Predstavljanje Herstove „Nove religije” realizovano je u saradnji Britanskog saveta u BiH, koji time obeležava dve decenije rada u BiH, i Pol Stolper galerije iz Londona, čiji je vlasnik ujedno i kustos banjalučke izložbe. Stolper kaže da je izložba izvanredno postavljena u Banjaluci i da se nada da će biti inspiracija savremenim umetnicima u BiH. Radi se o Herstovom prvom gostovanju u BiH. „Ovo je posebna privilegija za stručni tim muzeja i za našu publiku, koja će se prvi put upoznati sa delima, slobodno rečeno, najintrigantnijeg umetnika današnjice”, kaže za „Politiku” direktorka Muzeja Sarita Vujković. Dodaje da postavka u osnovi pozicionira umetnost kao novu religiju, a izložbeni prostor kao novi hram.

Muzej savremene umetnosti RS jedini je izlagački prostor u BiH koji je, zadovoljivši visoke kriterijume i profesionalne standarde, dobio ekskluzivnost predstavljanja ove izložbe, na koju je ulaz slobodan. Od 2005. godine, kad je prvi put postavljena u Londonu, „Nova religija” izlagana je u Oslu, Moskvi, Veneciji, Sofiji i Gdanjsku.

------------------------------------------------------

„Viktorijanska” lobanja

Osim kao kontroverzan, Herst je po mnogo čemu neobičan umetnik. Njegova kolekcija „Načural histori” sastojala se od staklenih sanduka s formaldehidom u kojima su stajale mrtve životinje. Centralni objekt bio je akvarijum dugačak preko pet metara u kom je stajala ogromna ajkula razjapljenih čeljusti. Herstov rad „Lullaby spring” prodat je 2007. za 9,65 miliona funti, a reč je o staklenoj vitrini u kojoj su naslagane ručno obojene tablete, njih 6.136. Tema smrti, dekadencije, ambigvitet naučnog i medicinskog progresa, svet ljudi i životinja, dominantni su interesi autora, a o kakvom je umetniku reč može se videti iz njegovog razgovora sa Šonom Ohejgenom u kom je na pitanje vezano za grafiku „Sveto Trojstvo” i konstataciju sagovornika da su boje tamne i zloslutne rekao: „Da. Crvena, crna i bela. Nacističke boje. I o tom sam malo razmišljao”. U istom razgovoru na pitanje gde nabavlja lobanje (misleći na lobanju „Sudbina čoveka” iz postavke „Nova religija”) odgovara: „Na Ibeju, odavno ih već kupujem. Potkategorija se zove Soba kostiju. A ova lobanja je izuzetno dobra, bila je veoma skupa. Došla je u metalnoj kutiji, mora da je viktorijanska”. O svom radu kaže: „Verujem da je postavljanje okidača najbolje što čovek može učiniti”.