Бедем није пољуљао фотеље

Краљево – Сви су апеловали да се минуле поплаве и несрећа људи не користе у политичке сврхе, али је тога, на јучерашњој седници градске скупштине у Краљеву, ипак било. Захтев за сазивање овог, вероватно у садашњем одборничком саставу, последњег заседања упутила је трећина углавном опозиционих одборника. Предлог дневног реда била је само једна тачка: извештај о поплавама, те шта су градски челници учинили да до тога не дође као и како ће се помоћи оштећеним домаћинствима и привредницима.

Рекло би се да је власт, чији су стожер краљевачки „напредњаци”, вешто доскочила предлагачима. Многи од њих су очигледно очекивали да ће владајућа већина изазвати помањкање кворума. Међутим, дошли су одборници владајуће већине, па је седница регуларно започета, а градоначелник Томислав Илић, однедавно члан СНС-а, писани извештај допунио:

– На подручју више, углавном поморавских села, а понајвише Грдице, од поплава између 7. и 8. марта, према налазу стручне комисије, оштећено је 150 приватних кућа, стотину помоћних и педесетак економских објеката. У санацију штете крећемо одмах, имамо већ неких донација, а помоћ у новцу ће стићи према уредби Владе Србије – објаснио је градоначелник Илић, додајући још да је овог пута становништво било на време обавештено, да је су људи и стока на време евакуисани, а да је подизањем бедема од џакова са песком, уз помоћ полиције, војске и омладине Краљева спречен продор воде у око три стотине кућа и насељу Грдица.

Све то било је неубедљиво за опозицију, превасходно за Рада Ерца, одборника и председника месне заједнице Грдица, који је дискусију преусмерио на питање изградње земљаног бедема, најављеног још од оних поплава 2014. године.

– Две године се чекало, цртало, пројектовало, пројекат допуњавао и није урађено ништа. Људи који су поплављени у мају 2014. године, па су опет њихове куће биле у води, а још кредите за претходну обнову објеката и намештаја нису отплатили. Није људима битна помоћ у срединама, паштетама, пасти за зубе – већ у сигурној заштити од ове непогоде. Где је одговорност за то извршне власти, требало би да пљуште оставке због необављених радова на изградњи бедема. Али, ви сте чекали да тај посао започнете у време изборне кампање и ето шта се опет десило. Тамо сада долазите да се сликате за телевизију, али ја вам у Грдици не гарантујем безбедност, знам шта људи говоре – рекао је Ерац.

Показало се да је Томо Илић чвршћи од бедема, да није „мекан” као бивши градоначелник Драган Јовановић, који је није издржао сличан притисак, али због, наводно, касног обавештавања становништва током мајских поплава 2014. године, због чега је дело и поднео оставку.

– Прва већа поплава Грдице и села око Западне Мораве била је још 1965. године. Од тада се говорило о подизању бедема, а само је ова власт нешто конкретно урадила. Зато се ја у Грдици, ипак, осећам безбедно – нагласио је Илић, не помињући оставку.

Расправа се водила и ван приче о надошлим рекама и поплави, скретала у рукавце, па враћала у главни ток теме. Било је ту и других политичких чарки које су само најава онога што ће, очигледно, уследити наредних предизборних дана. Тако је извештај Штаба за ванредне ситуације о поплавама и помоћи угроженима усвојен већином одборника владајуће коалиције, јер је крај седнице дочекало свега шесторица од оних на чији је захтев заседање сазвано.

Усвојен је и један предлог одборника Мирка Вуковића (СПО) – да се код Владе Србије инсистира на изградњи пута од Камиџорског до Милочајског моста, што би био део будућег аутопута Прељина–Појате, а тај део саобраћајнице био би и бедем обалом Западне Мораве, то јест трајно решење заштите од поплава поморавских села у околини Краљева.

Тако је протекла дискусија о овој теми које скорије неће бити на седницама градске скупштине у Краљеву, што не значи да се неће наћи у говорима овдашњих политичара на трговима, у сеоским домовима – и другим просторима погодним за предизборне скупове.