Донећемо бар три одсто гласова СНС-у

Председник Националног савета за сарадњу са Хагом Расим Љајић каже да се процес против Војислава Шешеља завршава на начин како је и почео – преседаном. Трибунал у Хагу покушава да реши проблем који је сам направио и тако што само желе да коначно ставе тачку на тај процес.

„Преседан је да Шешељ 12 година лежи у затвору без пресуде, као и одлука Трибунала да лидер СРС-а није обавезан да присуствује изрицању пресуде 31. марта. Овај проблем није настао у Србији и због тога што влада није сарађивала са судом, већ је настао њиховим грешкама, што они неће да признају”, каже Расим Љајић, председник Социјалдемократске партије Србије и министар трговине, туризма и телекомуникација у Вучићевој техничкој влади.

На оштре коментаре који стижу из Хрватске да је Србија обавезна да пружи гаранције и испоручи Шешеља Хагу, Љајић одговара да хрватски политичари, уколико имају било какве оптужбе или замерке, могу одмах да се обрате Хашком трибуналу.

„Нико није тражио гаранције, а у Хрватској би било боље да прво прочитају пре него што критикују. Напади који долазе из Загреба наставак су преседана, јер да те изјаве долазе из Немачке, Норвешке или Холандије. Овде нам лекције држи Божо Петров, морална вертикала хрватског друштва који је рекао да неће правити коалицију са ХДЗ-ом или СДП-ом, па се после избора неколико пута предомислио. Шта говорити о карактеру те владе ако им потпредседник Сабора учествује у манифестацији где 5.000 људи скандира ’За дом спремни’, а у влади имају човека који каже да је антифашизам флоскула”, каже Љајић у интервјуу за „Политику”.

Годинама сте на челу тима који сарађује са Хагом. Колико вам је то донело користи, а колико штете?

Сви знају колико је у Србији Хаг непопуларна тема. У једној од кампања људи Сулејмана Угљанина делили су летке у Новом Пазару на којима се налазе моја и фотографија Ратка Младића, оптужујући ме за издају, али не знам чега. У српским срединама су пак делили летак како ја изручујем српске генерале и хероје Хагу.  

Радио сам у државном интересу, а то је да сви који су били умешани у ратне злочине за то одговарају. Први је са Трибуналом почео да сарађује Слободан Милошевић, који је изручио Дражена Ердемовића.   

Да ли је Хаг испунио своју мисију?

Хаг је формиран да задовољи правду: да они који су починили тешка кривична дела одговарају, да жртве добију сатисфакцију и да то доведе до процеса помирења. Ни у једном од ових случајева то се, нажалост, није догодило. Имам утисак да се налазимо не у 2016, већ у 1996. када говоримо о односима у региону.

Ваша Социјалдемократска партија Србије на изборима 24. априла излази са Српском напредном странком, а најавили сте да ћете донети коалицији три, четири одсто гласова. На основу чега то тврдите?

СДПС има развијену страначку инфраструктуру и више од 140 локалних одбора широм земље. Доносимо сигурне гласове из Санџака које СНС не би добио да ми нисмо део те коалиције. Уз то имамо и солидан рејтинг код грађана, иако нас многи, а нарочито истраживачи јавног мњења, потцењују. Уз то имамо и солидан рејтинг код грађана иако нас многи потцењују и дају нам за право да ми можемо коалицији да донесемо најмање три одсто гласова овој коалицији.

Да ли се осећате прозваним када лидер СНС-а Александар Вучић говори како је влада ДС-а лоше радила и оставила земљу пред банкротом, а ви сте били министар у тој влади?

Никада не пљујем у бунар из кога сам пио воду. Прихватам све добро и лоше у владама у којима сам седео и најмање што могу да урадим јесте да не блатим и пљујем оне са којима сам до јуче седео, јер ће то више говорити о мени него о тим људима.

Зашто сте у коалицији са СНС-ом?

Влада Александра Вучића је учинила доста добрих ствари у околностима које нису биле повољне, имајући у виду глобалну ситуацију и чињеницу да овде транзиција траје 25 година и да још није завршена. Ми се налазимо напола пута од самоуправљања до тржишне привреде и потребно је учинити одлучујући корак, што Вучић ради. То је разлог што смо ми у влади – јер подржавамо настојање да се реформе коначно доведу до краја. Потребно је да се афирмише један прагматизам у вођењу политике, чега овде није било дуго. Овде су емоције кључна ствар, а инат није емотивна, већ политичка категорија. Овде се грађани опредељују за Русију или САД или за неку политичку опцију као што се опредељују за Црвену звезду или Партизан.

Ви сте били министар у готово свакој влади после 2000. године, али сте увек били на челу другог ресора. Које министарство вам је најбоље „легло”?

Политичко име сам направио у прошлом владином сазиву, када сам руководио Министарством рада и социјалне политике. Ипак, највеће резултате сам направио у садашњем ресору – министарству трговине, туризма и телекомуникација, где сам завршио дигитализацију без афера. Невероватно је да је то прошло готово неприметно, а држава је захваљујући дигитализацији зарадила више од 100 милиона евра.

Није прошао незапажено још један покушај продаје „Телекома”. Сада када је прошла та грозница, које је, по вашем мишљењу, било најбоље решење?

У сваку расправу улазимо сувише острашћено. Нажалост, имамо превише навијача, а премало оних који рационално размишљају. Сама продаја је била набијена емоцијама, а нико није размишљао економски. Ја никога нисам могао да убедим да је економски врло добро да „Телеком” буде продат, јер је економска логика то говорила.

Колико сте задовољни турским инвестицијама у Санџак?

Турске инвестиције су још један стереотип против кога не можете да се борите. Синоним за турске инвестиције су наводне политичке претензије те земље које они остварују кроз економске инвестиције у Санџаку. Сваки инвеститор, без обзира на то да ли долази из Турске, арапске земље или било ког другог дела света, жели да заради и то не ради на основу политичких, већ чисто економских интереса. Само код нас се бизнис гледа кроз етничку призму, што је сулуд приступ. Ми, нажалост, немамо турске инвестиције у Санџаку, већ у другим деловима Србије.

Зашто избегавају Санџак?

Само ове недеље су дошле четири компаније из Турске, али нико нема интерес да улаже у Санџак. Покушавам да их усмерим, али они неће. Питају ме колико је то удаљено од аеродрома у Београду, па када чују километражу, они се опредељују за неке ближе дестинације, ближе аутопуту. У Санџаку је био један турски инвеститор који је отворио продавницу баклава и касније је своју продавницу преселио у Београд.

Да ли су Бошњаци угрожени у Србији?

Бошњаци су у Србији угрожени као и сви други грађани због незапослености, лоше економске ситуације, лоше инфраструктуре. Бошњаци имају исте проблеме као и други грађани, поготово у неразвијеним срединама. Ни мање ни више од тога.

Лидер СДА Сулејман Угљанин тврди да су Бошњаци угрожени.

То што он говори у најмању руку није тачно и покушај је политичке инструментализације да се на наводној угрожености добије политички поен. И то је иста матрица као деведесетих година, која је тада могла да има резултата, али сада нема основа. Такве речи понављати 2016. као мантру бесмислено је и у то вам нико неће поверовати.

Да ли је тачно да је Ахмед Давутоглу покушао да вас помири?

То је био један од тежих дана у мом животу јер сам морао Угљанину да пружим руку и због тога сам се искрено веома лоше осећао. То је била политички исправна одлука, али не и људски...  

Како коментаришете то што се муфтија Муамер Зукорлић отиснуо у политику?

Ту неће бити велике разлике, јер је и до сада био политички активан. Њему је верска одећа служила више као заштита и начин да дође до гласова верујућих људи, а сада је принуђен да ту одећу скине, после упозорења из Сарајева.